MALI O BUDŽETU : Prihodi budžeta veći od planiranih

Prihodi od PDV, poreza na dohodak, poreza na dobit, neporeski prihodima, veći nego što je panirano, kaže ministar finansija Siniša Mali o preseku 15. juna.

- Za nas je polovina meseca izuzetno važan datum, jer tada ide uplata domaćeg PDV i tada se uplaćuje i dobit preduzeća iz prošle godine i drugo, mi smo planirali za 15. jun 49,1 milijardu dinara prihoda, a ostvarili smo 52 milijarde - rekao je Mali.

Naglasio je da tri milijarde dinara više novca u budžetu, u situaciji kada usporavaju velike ekonomije i evrozona, nije malo i da to pokazuje da ne opada privredna aktivnost u Srbiji.

Mali je istakao da Srbija ima stabilne finansije i dobre finansijske  indikatore, kao i da je, prema novoj projekciji za kraj godine, predviđen budžetski deficit od 2,8 odsto BDP, umesto ranije planiranih 3,3 odsto u 2023. godini.

Mali je, odgovarajući na kritike Fiskalnog saveta u vezi sa novim merama „pomoći države građanima“, istakao da ne postoji bojazan od povećanja fiskalnog deficita, s obzirom da se on smanjuje, a ne povećava, kao i da nema razloga da država dobre rezultate ne iskoristi da pomogne građanima.

- Naš plan zaduženja se ne menja, čak idemo sa nižim deficitom ove godine nego što je planirano, bio je planiran deficit od 3,3 odsto BDP, smanjili smo na tri odsto, kada je MMF bio ovde, a danas projekcija za kraj godine iznosi 2,8 odsto - rekao je Mali u intervjuu.

Novi paket mera predviđa veće plate u javnim sektoru, najviše u prosveti i zdravstvu, povećanje penzija, novčanu podršku od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina, smanjenje cene hleba i drugih osnovnih namirnica, ali i izdavanje novih turističkih vaučera za letovanje u Srbiji, a Mali ističe da njihova realizacija ni na jedan način ne može da ugrozi budžet.

Siniša Mali: Za šest meseci prosečna penzija u Srbiji će biti 390 evra

- Veliko poštovanje imam prema Fiskalnom savetu, ali neko mora da vodi računa i o običnom građaninu, ne samo o brojkama, iako i o brojkama veoma pažljivo vodimo računa, kao i makroekonomskoj stabilnosti - istakao je ministar Mali.

Na pitanje da li je bolje štedeti u krizi ili podsticati potrošnju, Mali je rekao da su svi ekonomisti i sve ekonomije suočene sa tom dilemom, pošto podsticanje  potrošnje podstiče i privrednu aktivnost, ali da sa druge strane to utiče na inflaciju, koja je i najveći problem i rak za ekonomiju.

- Zato evropske banke i NBS podižu referentnu kamatu da ohlade ekonomiju, tako da je odgovor negde između - u ravnoteži. Prošle nedelje, kada smo objavili novi paket mera, NBS je podigla referentnu kamatu za 0,25 odsto, vodimo računa i koordiniramo aktivnosti kada je fiskalna politika u pitanju, kao i monetarna politika, upravo kako bi ostvarili cilj da inflacija koja već opada dođe na osam odsto do decembra, a onda da ide još niže naredne godine. Ceo svet ima iste probleme, ali biću slobodan kažem da se mi malo bolje nosimo sa tim nego ostali – zaključio je ministar Mali.

Glas javnosti/T01S

SKINI APLIKACIJU