Vratiti privredi poreske olakšice – da li bi poreski krediti za investicije u osnovna sredstva spasili domaće privrednike?

Zbog pandemije korona virusa osim zdravlja ljudi stradali su i privreda i preduzetništvo, a posebno teško neke privredne grane,. Zbog toga sada mnogi privrednici traže način da se oporave od nagomilanih troškova i vrate ponovo u ,,biznis“.

Kao jedno od mogućih rešenja pominje se u stručnoj javnosti i neka vrsta poreskog kredita za investicije u osnovna sredstva. Mnogi privednici bi želeli da se vrati nekadašnji član 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je ukinut 2013. godine, čime je onemogućeno korišćenje poreskog kredita po osnovu nabavki osnovnih sredstava, objavio je Biznis.rs.

NE PROPUSTITE

Nemačka ekonomija zbog pandemije do sada izgubila oko 300 milijardi evra

Taj član Zakona je omogućavao pravnim licima da koriste kao poreski kredit 20 procenata od izvršenog ulaganja, odnosno 40 procenata za mala pravna lica. Tada su postojala samo mala, srednja i velika pravna lica, dok danas postoje i mikro preduzeća. Umanjenje je moglo da bude najviše do 50 odsto obračunatog poreza (kasnije je smanjeno na 33 odsto), odnosno 70 procenata za mala pravna lica. Ako u istoj godini umanjenje po osnovu poreskog kredita premašuje 50 odsto, odnosno 70 procenata obračunatog poreza za tu godinu, razlika se mogla preneti u sledeće godine. I tako u narednih 10 godina, podseća ovaj internet portal.

Drobnjaković: Vratiti privrednicima poreske olakšice

Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Srđan Drobnjaković , recimo, smatra da nepostojanje poreskog kredita za sektor mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP), ,,bitno otežava finansijsko planiranje i destabilizuje investicioni ambijent u Republici Srbiji”. On je u izjavi za Biznis.rs izrazio i mišljenje da je neostvariva ,,mogućnost koja je ostavljena za male firme i preduzetnike”.

“Smatramo da treba tražiti vraćanje poreskih olakšica za privredu. Ne insistiramo isključivo na starom rešenju, već treba pronaći šta je to što je prihvatljivo za državu, ali isto tako i za privredu. Takođe, delatnosti koje su u težoj situaciji, tekstilna industrija i određeni zanati treba da imaju razne druge poreske olakšice”, objašnjava Drobnjaković.

NE PROPUSTITE

OECD je poboljšao prognoze rasta za svetsku ekonomiju u ovoj i narednoj godini

Predsednik UPS-a kaže za Biznis.rs, da država, umesto da stimuliše kupovinu novih mašina, opreme, uređaja, sistema i alata, preduzima suprotne mere i otežava modernizaciju zastarelih proizvodnih i uslužnih kapaciteta privrede.Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u privredi Srbije iznosi 30,5 godina, što je 12 godina ispod proseka Evropske unije, u kojoj prosečna starost mašina, opreme i alata u privredi iznosi 18,5 godina. 

Iz Unije poslodavaca se zalažu za predlog od 100 odsto poreskog kredita za sva pravna lica i preduzetnike, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu. “Da poreski kredit koriste bez vremenskog ograničenja, najkraće u narednom roku od pet godina”, zaključuje Drobnjaković.

NALED - ponovno uvođenje poreskog kredita značajno bi pomoglo privredi

Sa stavom direktora Unije poslodavaca Srbije slažu se i sagovornici portala iz NALED-a, ocenjujući da bi ponovno uvođenje poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva značajno pomoglo privredi. “Time bi se preduzeća stimulisala da sprovode značajnije investicije, otvaraju nova radna mesta i ulažu u modernizaciju procesa rada. To je posebno važno u kontekstu aktuelne potrebe za intenziviranjem investicione aktivnosti preduzeća u smislu prevazilaženja negativnih ekonomskih posledica širenja pandemije”, objašnjavaju iz NALED-a.

NE PROPUSTITE

TEŠKA EKONOMSKA KRIZA PRETI PLANETI: Javni dug vrtoglavo narastao, ove 4 zemlje su tempirane bombe!

Kako bi se to omogućilo, potrebno je izmeniti Zakon o porezu na dobit pravnih lica - tako da se ponovo propišu poreski krediti za ulaganja u osnovna sredstva i to: da poreski kredit za sva pravna lica i preduzetnike, poreske obveznike, iznosi 100 odsto od izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu.

Privrednici traže i da poreski obveznik ima pravo da koristi poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina, bez vremenskog ograničenja, odnosno najkraće u narednom roku od pet godina, što je rok uobičajen u uporednoj pravnoj praksi.

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU