FISKALNI RAČUN OD 'PRIJATELJICA NOĆI': Da li će i u Srbiji, koju zovu 'evropskim Tajlandom' legalizovati prostituciju?

Da li ste znali da je u Sloveniji prostitucija legalizovana još 2008. godine? Prema istraživanjima, u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, svako domaćinstvo, u proseku, potroši 256 eura godišnje na seksualne usluge.

Da su Slovenci ispred svih na Balkanu, a bogami i u Evropi, govori i podatak da je zakonita i regulisana prostitucija prisutna u samo osam evropskih država, međutim, to je i dalje veoma diskutabilan pojam širom sveta.

Istraživanja su pokazala da su prostitutke u zemljama u kojima je prostitucija ilegalna češće suočene s nasiljem i zarazom polnim bolestima, uključujući HIV. Italijani koji hvale slovenački model legalizacije tvrde da bi od prihoda od prostitucije na šestogodišnjem nivou izašli iz duga.

Zanimljivo je i to što su Slovenci izračunali da su pre legalizacije, samo za pola godine potrošili na seksualne usluge i ostalu pornoindustriju oko 37 miliona evra, u njima susednoj državi Austriji.

Srbiju interno na Balkanu, ali i šire zovu "evropskim Tajlandom" a Beograd je odavno dobio epitet "Sin siti" (Grad greha).

-Ne čude me ovakvi nazivi. Balkan uopšte ima niske cene svega, pogotovo onih roba koje se smatraju nelegalnim. Droga je jeftinija, kažu i kvalitetnija kod nas nego što je u Evropi, tu je i prostitucija. To je tačno, mi smo sigurno značajno jeftiniji nego zemlje na Zapadu ili one države koje od skoro pripadaju EU pa u skladu sa njihovim podižu i svoje cene. Kod nas je to još uvek jako povoljno. Ne zaboravite da cene zavise i od vrste prostitucije. I kod nas imate elitnu koja je od 500 do hiljadu evra za sat usluga, pa najnižu od 20 do 50 dinara, 20 evra je neka najčešća varijanta, kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović za Glas Javnosti.

Ovaj stručnjak, bivši direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu objašnjava da ipak, s obzirom na sve okolnosti, nije čudno što Srbija kaska za razvijenim evropskim zemljama koje su legalizovale prostituciju.

-Tamo gde je ona legalizovana, dozvoljena je registracija kuća koje se time bave, kao i žena i muškaraca, delatnika. Oni tako plaćaju porez na svoju delatnost i pod zdravstvenim su nadzorom što je jako bitno, kao prevencija raznih bolesti. Legalizacija ove delatnosti, kažu, najstarijeg zanata na svetu, nije ništa povećalo niti smanjilo njen obim u odnosu na period kada je bila nelegalna. Stav je da legalizacija prostitucije ima neka pozitivna rešenja, a ujedno nema povećanja te vrste ponašanja a kamoli delikta jer ona tako više nije delikt, objašnjava ovaj stručnjak i dodaje:

-Prema tome, ne vidim razloga zašto ne bismo i mi legalizovali prostituciju i omogućili da ti ljudi budu pod zdravstvenom kontrolom, istovremeno ne narušavajući tajnost koju imaju klijenti tih kuća kao što je imaju svuda po svetu, kaže Radovanović koji na pitanje da li bi se organizovani kriminal smanjio legalizacijom prostitucije odgovara:

-Bilo šta što je ilegalno, stvara uslov za organizovani kriminal. Kada je ilegalno, onda se organizovani kriminal češće javlja u toj oblasti nego kad je legalno. Legalizacijom ne bi skroz prestala da postoji ta vrsta kriminala, ali bi se sigurno smanjila do tog obima da bi to bilo zanemarljivo.

A da li misli da bi bi legalizacija ove privredne grane na crno uticala na situaciju s narkoticima, budući da su usko povezane?

-Prevencija ili smanjenje naroktika je posebno pitanje i može se relativno lako kotrolisati kao kad kontrolišete rastur droge u kafićima koji su legalni, ili u noćnim klubovima hotelima. Tako bi se kontrolisalo i u tim kućama zabave gde bi prostitucija bila legalna, objašnjava Radovanović koji na pitanje da li bi mušterije u domenu seksualnih usluga mogle da traže fiskalni račun kao u svakoj privrednoj delatnosti koja tako kontroliše ne samo poresku oblast već i njihov kvalitet odgovara:

-Pravite grešku. Ne traži se fiskalni račun od dame ili muškarca koji prodaje svoju uslugu, već od kuće koja to organizuje. Ona daje račun da je to plaćeno toliko i toliko, da bi država mogla da kontroliše prihod zbog poreza, ali on nikako ne sme da ima neko ime nego eventualno podatak, klijent broj taj i taj, objašnjava Radovanović koji ne smatra da bi se porodično i nasilje nad ženama smanjilo legalizacijom prostitucije.

-Pre svega što je jako mali broj prijavljenih krivičnih dela silovanja u braku, dok je porodično nasilje najčešće posledica strašne ljubomore kod bračnih partnera, po pravilu više kod muškaraca koji su nasilni. Porodično nasilje je posledica patološkog neurotičnog tipa ljubomore, jako opasnog, gde muškarac po pravilu uzima svoje sumnje i predstavlja ih ko činjenice iako nema dokaz da ga partnerka vara. Drugi faktor su sukobi vrednosti i razlike u mišljenju, u raznim različitim shvatanjima sistema vrednosti, treći razlog su materijalne neprilike. Prvi bračni sukobi počinju u vezi sa nestašicom novca što proizvodi sve veće nesporazume pa dolazi do raspada braka i vanbračnih veza. Pre raspada može doći do velike količine nasilja od strane muškaraca, zaključuje naš sagovornik.

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU