Glas Javnosti

VELIKA POČETNA ULAGANJA: Da li se isplati tov pilića?

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Dragana Đokić iz Belušića i njena porodica žive od poljoprivrede, a bave se mlečnim govedarstvom i uslužnim tovom pilića. Ona kaže da se isplati uslužni tov pilića i da je njena porodica zadovoljna poslom, iako su tek nedavno počeli time da se bave. - Farmu pilića imamo od prošle godine. Odmah na startu smo imali peh, jer je došlo do velikog ugušenja pilića zbog nestanka struje. Tako smo u startu

Velika ulaganja
Dragana i njen suprug Dejan su objekat na farmi pilića napravili isključivo od svojih sredstava, i nikakavu subvenciju nisu koristili.
- Suprug je bio vozač po Evropi i odlučio je da se vrati, tako da smo ušteđevinu uložili u ovaj posao. Čuli smo da od ovoga može da se živi, malo smo istraživali, razgovarali sa stručnjacima i ljudima koji to već rade i tako se odlučili da napravimo farmu pilića - navodi Đokićeva i dodaje da je kapacitet farme 10.000 komada.

Ulaganja u farmu su bila prilično velika.
- Izgradnja objekta nas je koštala više nego što smo mislili, jer je u međuvremenu sve poskupelo, građevinski materijal, krovni lim i ostalo. Sve je skupo, a samo oprema je koštala oko 16.000 EUR - kaže ona i dodaje da je problem bio i što pribavljanje svih dozvola i dokumentacije dugo traje.
Unosan posao?
Uzgoj tovnih pilića može biti vrlo unosan posao ukoliko se ispoštuju osnovni uslovi za njihov uzgoj. Najbitnije je da farma bude dobro opremljena. To pre svega podrazumeva adekvatan prostor u kojem borave pilići, kvalitetnu hranu, redovnu vakcinaciju i visok nivo higijene. Intenzivni tov pilića traje od 40 do 42 dana starosti.
- Najvažnije za farmu su temperatura, vlaga, ventilacija i režim osvetljavanja. Pilići na početku tova nemaju razvijen termoregulacioni sistem, a on se uspostavlja tek sa tri do četiri nedelje starosti, pa je grejanje pilića veoma važno - kaže Đokićeva i dodaje da temperatura u početku treba da bude od 33 do 35 stepeni a zatim se postepeno smanjuje.

Jako bitna je i ventilacija. Vlage ne sme da bude. Prvih dana tova, kako kaže, ventilacija je isključena, a već nakon dva do tri dana počinje postepeno provetravanje. Optimalna vlažnost vazduha u objektu je od 65-75%.
- Vrlo bitno je da objekat bude ravnomerno osvetljen. Pilići moraju redovno da se obilaze. Posla ima svakodnevno, da bi pilići bili zdravi i da bi porasli. Takođe je važna voda kao i ishrana koncentratom. Pile je osetljivo i svaka bakterija može da ga ugrozi - kaže sagovornica Agrokluba i dodaje da sve dezinfikuju pre unosa nove ture.
Na farmi, ali i u ostalim poljoprivrednim poslovima Dragani i njenom suprugu, pomažu i 22-godišnji sin Stefan koji radi u Kragujevcu i 19-godišnja ćerka Emilija koja upisuje fakultet ove godine. Takođe pomažu i svekar i svekrva koliko mogu.
Čuvaju 10 krava i žele da smanje broj
Đokići se godinama bave mlečnim govedarstvom, ali sve su bliže odluci da smanje broj grla ili da prestanu time da se bave.
- Želimo da smanjimo broj grla kojih trenutno imamo 10 i da se usredsredimo samo na živinarstvo. Isplati se, ali je posao veoma zahtevan. Svekar i svekrva su već stari i ne mogu da rade, a ćerka će na fakultet. Ostajemo samo nas dvoje, a mi ne možemo sve sami da postignemo - objašnjava Dragana dodajući da telad uglavnom prodaju, a hranu za goveda sami prave.

Dnevno imaju oko 160 litara mleka.
- Otkupna cena mleka trenutno je 52 dinara. U aprilu je bila 60, pa su je polako smanjivali do 52 dinara. Mlekare kažu da ima mleka, pune su rezerve, pa su smanjili otkupnu cenu - objašnjava Đokićeva.
Njihova porodica je jedna od retkih u Belušiću koja živi samo od poljoprivrede. Domaćinstvo su sa najviše grla goveda u selu. Svega nekoliko kuća u selu čuva krave dok je ranije svaka kuća imala bar po jednu kravu. Pored svega, bave se i ratarstvom. Svake godine seju od dva do tri hektara pšenice i šest do sedam hektara kukuruza. Uglavnom za sopstvene potrebe, retko prodaju.
Pletenje korpi odmara
Dok radi i dežura noću na farmi zbog malih pilića, Dragana plete korpe od vrbovog pruća. Selo Belušić je nekada u staroj Jugoslaviji bilo poznato po pletarima. Svaka kuća je znala pletarski zanat, a meštani su lepo zarađivali od prodaje korpi i drugih upotrebnih i ukrasnih predmeta od pruća.
- Moj svekar Milašin me je naučio da pletem korpe od vrbovog pruća. Cele zime sam radila, na proleće malo manje, a i sada radim. To me opušta, volim to da radim. Dnevno uradim i po 70 manjih korpi kada nemam puno drugog posla. Pletem za čoveka iz okoline Jagodine. Volim ovaj posao jer može lepo i da se zaradi, a i opušta me - kaže Đokićeva i dodaje da najviše posla ima oko praznika kao što je 8.mart, prenosi B01S.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR