Nakon 13 meseci inflacija u Češkoj počela je da usporava i dok je u julu ona iznosila 17,5 % u avgustu se neznatno spustila, na 17,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je danas češki zavod za statistiku.
Usporavanje ima da zahvali sporijem rastu cena goriva i ulja dok se u slučaju namirnica i dalje beleži rast cena, posebno kod brašna koje je u odnosu na avgust 2021. godine poskupelo za 64,2%, mleka sa poskupljenjem od 48,7%, šećera 41,7%, sira i jaja za 24%.
Najveći udeo inflacije u odnosu na isti period prošle godine otpada na poskupljenja energija i stambenih troškova gde je struja skuplja za 34,6%, gas za 61,4%, cene grejanja i tople vode za 20% a kirije za 5,1%.
Češki zavod za statistiku i analitičari očekivali su da će u avgusti inflacija biti ista kao u julu, 17,5%.Vlada češkog premijera Petra Fijale, dok čeka zajedničko evropsko rešenje koje ove sedmice treba da predstavi Evropska komisija sastaje se danas ponovo da razmotri nacionalne mere koje bi zaustavile ogromna poskupljenja energija i za domaćinstva i za privredu. Ministar industrije i trgovine Jozef Sikela i ministar finansija Zbinjek Stanjura predlažu postavljanje maksimalne cene električne energije za domaćinstva i javni sektor, ali i za privredu.
- To znači da će građani znati šta je maksimalna cena koju će platiti. Oni kojima to ne bude dovoljno mogu da koriste druge načine u našem socijalnom sistemu, recimo da zatraže dodatak za troškove stanovanja - kazao je Sikela, prenosi portal Ekapija.
Odredjivanje maksimalne cene trebalo bi da počne od novembra pove godine ili najkasnije od januara 2023, a već od oktobra domaćinstva će dobiti subvencije od države za struju i grejanje u visini od 625 evra, od čega će manji deo biti isplaćen preko akontacija i računa u oktobru a veći tokom sledeće godine.
Sinoć i je predsednik Češke Miloš Zeman pozvao vladu da postavi maksimalnu cenu za električnu energiju i apelovao da se iskoristi postojeći zakon o cenama u koji bi bile uključene i energije tako da pokrije isporučiocima cenu proizvodnje i neku primerenu dobit, recimo prosečnu dobit u periodu nekoliko godina pre energetske krize.