U Srbiji se većinom prodaju "zabranjeni" polovnjaci

Na domaćem tržištu polovnih automobila dominiraju vozila proizvedena između 2007. i 2011. godine sa evro3 i 4 dizel motorom koja su trebala da budu zabranjena za uvoz od 1. januara 2024.

Prvi januar je prošao a od najavljene zabrane uvoza neekoloških, da ne kažemo antiekoloških, polovnih automobila starih petnaestak godina sa euro3 i euro4 motorima, još nema ništa.

Dok se ta uredba ne donese, na tržištu polovnjaka (a time i u saobraćaju) će nastaviti dominira upravo ta grupa vozila jer oni, prema podacima portala Polovni automobili, čine čak 75 odsto od ukupne prodaje polovnjaka. A njih se godišnje ukupno uveze najmanje 120.000.

Petar Veličković sa Polovni automobili kaže da će se to u nekom trenutku ove godine svakako dogoditi.

Prevara sa polovnim kolima: Nude preko oglasa jeftine automobile, čak vam pošalju i kopiju lične karte, a onda nestanu s parama!

– Moramo da budemo svesni da tada dobar deo tržišta neće biti dostupan kad je reč o uvozu iz EU. Naravno, tim automobilima, koji su već registrovani u našoj zemlji, moći ćemo nesmetano da trgujemo. Njihova ponuda je ogromna pošto se godišnje uveze između 120.000 i 150.000 polovnjaka – rekao je Veličković.

Sagovornik ističe da je velikom broju vozača pri kupovini vozila potrošnja glavno merilo, kao i koliko će u dužem vremenskom periodu potrošiti na gorivo.

Međutim, kada su u pitanju nova vozila, on ističe da je situacija dijametralno suprotna.

– Više od polovine svih novih vozila koja su prvi put registrovana prošle godine u Srbiji je na benzinski motor, dok su dizeli daleko u manjem broju – naveo je on.

Kao razlog ovakvom „paradoksu“ mogao bi da bude taj što je veliki deo kontingenta novih vozila zapravo flotna prodaja, za kompanije, koje ozbiljno moraju da vode računa o zagađenju životne sredine, pogotovo ako su im centralne u Evropi.

Prodaja u padu

Veličković je istakao da je prošlu godinu obeležio nastavak trenda pada prodaje polovnih automobila koji je iznosio 2,7 odsto.

Polovni automobili koji su najpouzdaniji posle pređenih 100.000 km

– Ako bismo to uporedili sa 2022. odnosno sa 2021. godinom ohrabruje što taj procenat nije veliki. U 2021. godini pad prodaje iznosio je čak 15% što nam govori da su u 2023. zapravo zabeleženi nešto bolji prodajni rezultati – rekao je Veličković i dodao da je na tržištu EU došlo do dvocifrenog rasta prodaje novih automobila.

U analizi portala navode da Srbija nije jedina zemlja sa nešto lošijim prodajnim rezultatima polovnih vozila u prošloj godini.

Sajt Autovista 24 poredio je prodajne rezultate polovnjaka iz novembra prošle godine sa istim periodom 2022. na nekim od najvećih evropskih tržišta.

Prema tim podacima u Italiji je zabeležen pad od 10,9%, u Španiji od 2,5%, Austriji 1% i Švajcarskoj 0,2%.

Najveći rast u ovom periodu zabeležila je Francuska od 24,4%, a prati je Nemačka sa porastom od 8,3%.

Kako je navedeno, nema promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele.

– Srpski vozači najviše veruju „Folksvagenovim“ modelima „golfu“, „pasatu“ i „polu“, svih generacija. U vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli „Audija“, „Opela“, „Pežoa“ i „Renoa“. Osim nabrojanih modela „Folksvagena“, u 2023. godini su se kupovali „fijat punto“, „audi A4“ i dva „Opelova“ modela „korsa“ i „astra" – kažu u Polovnim automobilima.

Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU