U slučaju bankrota kripto berze u Srbiji, korisnici ne bi mogli da računaju na podršku države

Jedna od najvećih kripto berzi na svetu FTX podnela je prošlog petka zahtev za bankrot, posle iznenađujuće brzog kolapsa, a njen izvršni direktor Sem Benkmen-Frid (Sam Bankman-Fried), podneo je ostavku.

 Platforma se našla u jeku skandala kada je u javnost izašla tvrdnja da je njen prvi čovek navodno preneo 10 milijardi dolara sredstava klijenata sa FTX-a u svoju trgovačku kompaniju Alameda Research. Kompanija je bankrotirala jer joj fali osam milijardi dolara da isplati poverioce koji žele da prodaju kripto token ove berze FTT.

EVO KOJI SU ZAHTEVI: Sindikati sveta traže da se do 2030. godine reguliše milijarda neformalnih radnih mesta

Zahtev o bankrotu uključuje FTX Trading, FTX US, Alameda Research i oko 130 drugih kompanija koje su bile u vlasništvu FTX grupe, navodi se u saopštenju za javnost. U zahtevu je FTX Trading naveo da raspolaže imovinom od 10 milijardi do 50 milijardi dolara, i da ima više od 100.000 klijenata. 

Kolaps ove kripto berze šokirao je investitore, a mnogi misle da bi mogao da ima efekat sličan kolapsu banke Lehman Brothers 2008. godine koji je izazvao globalnu finansijsku krizu prenosi biznis.rs.

Kompanija se veoma brzo našla u teškoj situaciji, pošto je cena njenog FTT tokena pala, a mnogi korisnici povukli svoje kriptovalute. Posle izveštaja da se FTX suočava sa krizom likvidnosti, izvršni direktor rivalske kripto berze Binance Čangpeng Žao (Changpeng Zhao) prihvatio je da spase FTX preuzimanjem kompanije, ali je odustao od te namere samo dan kasnije, pošto nije postignut dogovor.

Američki Kongres već istražuje okolnosti pod kojima se dogodio kolaps platforme FTX, a ovaj događaj uzdrmao je kompletnu kripto industriju, pa i šire finansijske krugove.

Iako Srbija i dalje nema razvijeno kripto tržište, odraziće se i na trgovce kriptovalutama u našoj zemlji.

“Razočaran sam onim što je rukovodstvo FTX-a uradilo. U pitanju je čista krađa, ne postoji bolja reč da se opiše ono što se desilo”, ocenjuje Aleksandar Matanović, vlasnik kripto menjačnice ECD. 

U razgovoru za Biznis.rs on kaže da se ovaj događaj već odrazio negativno na cene kriptovaluta.

“Ugroženo je poslovanje kompanija koje su imale sredstva na FTX-u, a kod dela korisnika je poljuljano poverenje u celu kripto industriju. Tek kada vidimo koga će još FTX povući sa sobom u narednom periodu moći ćemo da bolje procenimo celokupni uticaj na tržište. Bez sumnje, ovo je jedna od najvećih, ako ne i najveća prevara otkad kriptovalute postoje i posledice će se osećati mesecima, u najboljem slučaju”, smatra Matanović.

Kada je reč o srpskom tržištu kriptovaluta, Zakon o digitalnoj imovini je donet pre dve godine i počeo je da se primenjuje sredinom 2021. Iako nijedna kripto menjačnica još nije dobila licencu od Narodne banke Srbije, zakon omogućava firmama da dobiju privremenu dozvolu za rad dok se definitivno ne utvrdi da li će im biti dodeljena licenca.

“Kripto tržište u Srbiji regulisano je Zakonom o digitalnoj imovini iz 2020. godine čija je primena počela sredinom 2021. Ipak, kao što ste primetili, još nijedna licenca nije izdata. ECD je konkretno u proceduri od juna 2021. godine”, podseća naš sagovornik.

Ova kripto menjačnica je jedino privredno društvo koje pruža usluge povezane sa virtuelnim valutama u skladu sa prelaznim režimom. 

Narodna banka Srbije ističe da kripto-menjačnice ne mogu da drže novčana sredstva svojih korisnika, to jest mogu primati novac isključivo radi izvršenja konkretne transakcije.

Takođe, dužne su da za svakog korisnika otvore račun u banci koji je odvojen od novčanog računa organizatora te platforme i koji ne može biti predmet prinudne naplate i izvršenja koje se sprovodi nad njim.

ŠTA KOČI SRPSKU PRIVREDU – budućnost puna rizika

Iz centralne banke navode i da je Zakonom o digitalnoj imovini propisana obaveza pružaoca usluga da vodi evidenciju o novčanim sredstvima i virtuelnim valutama korisnika koje drži, pa je tako Srbija u većoj meri obezbedila umanjenje rizika od gubitka novčanih sredstava i druge imovine korisnika, ali – „ti rizici se ipak ne mogu predvideti, niti eliminisati, na šta Narodna banka Srbije kontinuirano upozorava“.

Ako bi neka kripto berza u Srbiji bankrotirala, njeni korisnici ne bi mogli da se oslone na podršku države, kao što je slučaj sa depozitima u bankama. Zakonom o digitalnoj imovini izričito je propisano da Republika Srbija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi i organi javne vlasti „ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koje korisnici i drugi imaoci digitalne imovine i/ili pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom i/ili treća lica pretrpe u vezi sa obavljanjem transakcija s digitalnom imovinom“.

Na pitanje kakva su njegova očekivanja od kripto tržišta u narednom periodu, Aleksandar Matanović kaže da ne očekuje ništa spektakularno.

“Makroekonomska situacija je i dalje dosta loša, a sve što se dešavalo ove godine, sa Lunom, Celzijusom, pa sad i FTX-om, svakako samo dodatno pogoršava stvari i povećava strah i neizvesnost. Investitori su generalno cele ove godine vrlo rezervisani (ne samo na kripto tržištu) i ne vidim da će se to promeniti u narednim mesecima. Stepen prihvaćenosti kriptovaluta se konstantno povećava, s tim da se u ovim okolnostima on povećava sporijim tempom nego inače, i tako će ostati verovatno još neko vreme. Dugoročno sam nepopravljivi optimista”, zaključuje Matanović.

SKINI APLIKACIJU