U RGZ TVRDE: Zbog digitalizacije, predmete građana rešavamo za šest dana! Nema više "stavljanja u fijoke", ali evo šta je glavni problem... (FOTO)

- Kada neko u društvu čuje da radim u Republičkom geodetskom zavodu, gotovo redovno bude komentara od, svaka čast najbolji ste do, strašno koliko ste spori, kaže za Glas Javnosti Darko Vučetić, načelnik centra za upravljanje geoprostornim podacima Republičkog geodetskog zavoda u Beogradu.

I sve to "zahvaljujući" starom zakonu, jer kako kaže, stari zahtevi se još rešavaju po starom, dok su novi po novom, uključujući i načine rada.

- Sa 45 dana period čekanja rešavanja predmeta je skraćen na samo šest dana, uverava nas naš sagovornik i dodaje:

-Činjenica je da stari i duže čekaju, ipak broj nerešenih predmeta koje imamo u sistemu je od 704 hiljade u septembru, došao do 615 u oktobru, pa 540 u novembru. O tog broja njih 227 hiljada može da se radi, dok ostali imaju neki pravni problem. Ipak, imamo i 11 miliona rešenih predmeta, što je ogromna cifra, i veliki posao, jer su problemi nasleđeni iz perioda tokom 30 godina i više. Digitalizacija je ogromna reforma koja nije samo tehnička već i pravna i kadrovska, kaže Vučetić koji je i na svom primeru iskusio sporinu Zakona.

-Ja sam tek prošle godine uspeo da uknjižim stan koji sam po starom zakonu kupio 2014. godine.

Ipak, i ovde je bitno to što se ovaj rok odnosi na prvi stepen rešavanja predmeta. Ukoliko se dogodi da se na to neko žali, na šta ima zakonski rok, sve se produžava u zavisnosti od pravne situacije. Ono što ohrabruje je i taj konstantan pad broja zaostalih predmeta i to što su posle dužeg vremena počeli da zapošljavaju nove ljude, pa su nedavno dobili pojačanje od 500 radnika, a nadaju se i dodatnom broju.

Naime, budući da je sistem bio prenapregnut zbog povećanog broja zahteva koji im stižu od građana na koje je potrebno odgovoriti, popunjena su nova radna mesta.

- Često prikazujem ovu sliku na prezentacijama i predavanjima i uglavnom ljudi iz drugih institucija počnu da se smeju, kažu koliko je komplikovan katastar. Ova levo mislim da ilustruje svaku instituciju u Srbiji samo što oni nisu prikazali taj proces. Kada pričamo o digitalizaciji, nije to samo proces koji će da prebaci iz analognog u digitalan oblik nego moraju da se promene i zakoni, načini razmišljanja, procesi i da onda dobijete sve to. Naša reforma je najveća u Srbiji baš zbog ovoga i nasleđenih problema. Svi misle da je to nešto jednostavno, a suština je sasvim drugačija, objašnjava naš sagovornik grafikon koji slikovito prikazuje sve procese koji se odvijaju od momenta kada predate zahtev predmet, šta god, do okončanja.

- Svaka ova linija ima svoju zakonsku osnovu. Novi Zakon nije doneo samo digitalizaciju već drugačiji proces rešavanja predmeta. Tako na primer kada sam ja kupio stan 2014. tada su važili takvi zakoni, a notar nije imao tu ulogu, samo je overavao transakciju, a sada je i garantuje. Građanin više nema potrebe da dolazi u katastar, jer sve završava na jednom mestu kod notara. Potpiše se ugovor, on nam šalje dokumentaciju preko E-šaltera, prethodno proverava da li je kompletna i "čista", jer je naš ceo sistem povezan i sa tim profesionalnim korisnicima koji mogu u realnom vremenu da provere stanje i na osnovu toga procene da li je taj posao valjan ili nije, ako jeste registruju ga i overe kupoprodaju, a dokumentaciju digitalno šalju nama i to ulazi u naš sistem, registruje se i vraća nazad notaru. To je razlog zašto je toliko drastično smanjen broj dana za obradu, jer to više ne proverava naš službenik, sve one papire pravni sled, to obavlja notar i mi to registrujemo. Ima primera da smo odbili neke upise ali u velikom broju slučajeva sve bude u redu, objašnjava Vučetić i ističe da je od 2017 od kako funkcioniše DMS sistem sve digitalizovano, svaki predmet koji je ušao u Zavod bilo na šalteru ili kod notara. I sve se dalje završava digitalno.

- Zašto je to bitno? Bila je ujudurma koliko imamo zaostalih predmeta. Do skoro niko nije znao koliki je tačan broj nego su rekli otprilike 100 hiljada!? A zašto? Zato što su se krili po fijokama, neki nisu mogli da se nađu, bili su izgubljeni, kada imate papirni oblik dokumenta to je lako moguće. Sada je svaki predmet u sistemu, znate statistiku možete da pratite status predmeta proces gde se najviše zadržava i gde je potencijalno usko grlo samog procesa i da možete to da pojačate za organizaciju rada kako bi bilo najefikasnije i treće najvažnije što se tiče transparentnosti i antikoruptivnih mera, više ne postoji nešto preko reda ili da se uradi predmet a koči isporuka, ili da se vadi i stavlja u fijoku, sve je centralizovano. Svaki ima svoj digitalni trag tako da se zna ko ga je uzeo, obrađivao i koliko zadržavao, kaže naš sagovornik. i dodaje da je digitalizacija pomogla i da se ekonomija i tržište nepokretnosti veoma brzo oporave i da ova godina uprkos korona pandemiji prođe i bolje u odnosu na 2019.

- Imamo registar cena nepokretnosti od 2012. godine do danas, pratimo kako tržište raste i do sada je 2019. bila najbolja i što se tiče broja transakcija i kapitala. Prva dva meseca ove godine su obećavala a onda je sa plus 20 u martu na minus 80. Zahvaljujući ovakvom principu da ne mora da se radi po starom modelu za samo mesec dana smo sa tog minusa došli do plus 30. Pomogli smo digitalizacijom da se ekonomija i tržište neporektnosti vrlo brzo se oporavi i da ova godina iako je čudna prema nekim pokazateljima možda i najbolja što se tiče tržišta nepokretnosti, uverava nas Vučetić i naglašava da su čak i cene taksi u padu u odnosu na ranije.

- Visinu propisuje Ministarstvo finansija i ako pogledate takse za promenu nosioca prava, vidite trend koji je u padu. Nekad je koštao 12 hiljada, pa 9 sada 5. 600 dinara, ali je samim tim i povećan broj zahteva. Te takse koje RGZ naplaćuje se konstantno smanjuju iz godine u godinu dok broj besplatnih usluga raste, kao što je Geosrbija, E-katastar, ili dostupnost podataka preko mreže državnih organa. Građanima je potrebno sve manje papira da bi se nešto završilo.

Više vam ne treba list nepokretnosti za 90 odsto bilo kojih radnji ispred države, ako odete u lokalnu opštinu i date ličnu kartu preko E-zupa objedinjenog sistema, moguće je proveriti vašu imovinu.

Kada se rešenje o upisu ili promeni nosioca prava završi, čak i po starom Zakonu, ili kada ipak dođete na šalter, u trenutku kada ga rešimo sistem priprema taj dokument i stavlja na elektronsku tablu RGZ. Od tog trenutka svaki građanin može da ukuca broj svog predmeta i da ga preuzme onlajn digitalno potpisanog, ali ga šaljemo i poštom sa pečatom naravno. Ipak E-sanduče koje smo uveli nedavno rešava i te probleme kada niste kod kuće pa omašite poštara, jer vam sve stiže blagovremeno, zaključuje naš sagovornik iz RGZ.

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU