Trgovačke robne marke beleže konstantan rast

Trgovačke robne marke u Srbiji beleže konstantan rast, a tome, između ostalog, doprinosi i sve veća senzitivnost potrošača na cene.

Na tržištu Srbije je prosečni udeo trgovačke robne marke oko 23 odsto, što je i dalje manje u odnosu na udeo koje ove marke imaju na pojedinim tržištima u Evropi, kažu sagovornici Nove ekonomije

Proizvodi pod trgovačkom robnom markom, bar oni koji su najzastupljeniji, jeftiniji su od „poznatijih“ brendova, jer se u njihov marketing ne ulaže s obzirom na to da imaju garantovano mesto na polici maloprodavca, odnosno proizvođač nema ulaganja u vidljivost brenda, već celokupnu strategiju plasiranja proizvoda na tržište preuzima trgovac.

Na snagu stupa Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom

Više od 90 odsto građana (konkretno njih 395) koji su učestvovali u anketi Nove ekonomije kupuje proizvode robnih marki koje su u vlasništvu trgovinskih lanaca. Od ukupno 427 ljudi koji su popunili anketu, samo njih 32 je reklo da ove proizvode ne kupuje.

Više od 70 odsto onih koji kupuju trgovačke robne marke (njih 283) kaže da ove proizvode kupuje redovno, njih 27,1 odsto (ili 107 anketiranih) je odgovorilo da trgovačke robne marke kupuje ponekad, a samo njih petoro je navelo da to radi „veoma retko“.

Više od 77 odsto anketiranih ne primećuje razliku u kvalitetu između proizvoda trgovačkih robnih marki i poznatih brendova, dok njih 22,3 odsto kaže da razliku u kvalitetu primećuje.

Na pitanje da li je rast cena uticao na to da počnu da kupuju trgovačke robne marke, koje su jeftinije, njih 58 odsto je reklo da nije, i da su ih i ranije kupovali, dok je ostatak od 42 odsto rekao da rast cena jeste uticao na to da počnu da kupuju ove proizvode.

Šta su zapravo trgovačke robne marke?

Pored proizvoda poznatih brendova, trgovinski lanci u Srbiji nude i niz proizvoda robnih marki koji su u njihovom vlasništvu, tzv. trgovačke robne marke (na primer u trgovinskom lancu IDEA možete naći proizvode pod robnom markom K-Plus, u Maksiju – Maxi i Delhaize, u DIS-u Dobro, u Lidlu su gotovo svi proizvodi robnih marki tog trgovinskog lanca).

Koliko kredita otplaćuju građani Srbije?

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Goran Petković objašnjava za Novu ekonomiju da u supermarketima razvijenih privreda preko trećine proizvoda čine oni pod sopstvenom markom i da njih proizvode renomirani proizvođači.

„Često je proizvodnja pod brendom maloprodavca ’ulaznica’ za plasiranje sopstvenih brendova na njihovim policama“, ukazuje Petković.

Privatne robne marke su uvek bile zapažene u asortimanu velikih trgovaca, dodaje Petković.

„Trgovinski lanac Karfur (Carrefour) je sa svojim nebrendiranim proizvodima lansirao modu tzv. generičkih proizvoda koji nemaju značajna marketinška obeležja (dizajn, pakovanje, promociju), ali funkcionalno sasvim zadovoljavaju potrebe kupaca. Ovi su proizvodi ponekad navođeni kao no-label ili white label proizvodi“, rekao je on.

Manjak istraživanja

Petković ukazuje da o prodaji brendova, pa i trgovinskih brendova, ne postoje javno dostupni podaci.

Prema njegovim rečima, podaci iz privatnih istraživanja postoje, ali nisu javno dostupni (u vlasništvu su kompanija koje se bave istraživanjem tržišta ili koje su vlasnici ovih brendova).

„Golim okom moguće je ustanoviti rast učešća robnih marki u prometu i to je u skladu sa kretanjima u razvijenim ekonomijama. Trgovci vole da prodaju proizvode pod trgovinskom markom (private label – PL) zato što kontrolišu njihove parametre, od kvaliteta do cene. Najčešće govorimo o prehrambenim proizvodima i njihovim trgovinskim markama kao što su Premia, 365, Delhaize (trgovac Delhaize), K Plus (Mercator S), Dobro (DIS), Baš Baš (Univerexport)“, kaže Petković.

Vučić: Biće dovoljno struje, ali sa mnogo ulaganja

Osim u trgovini prehrambenim proizvodima, Petković ukazuje da su trgovinske marke prisutne i u drugim branšama trgovine i daje primer robnih marki Balea (DM), Sephora Collection (Sephora), dok u oblasti elektronske trgovine Amazon prodaje čitav portfolio brendova u svom vlasništvu.

Prema podacima jednog istraživanja koje je objavila kompanija Nielsen IQ, u Srbiji su privatne marke u 2023. rasle višom stopom rasta od brendiranih proizvoda.

„Industrija robe široke potrošnje (FMCG) u Srbiji zabeležila je značajan rast od 16 odsto u 2023. godini u poređenju s prethodnom godinom. Privatne robne marke pokazuju još veću stopu rasta od 21 odsto nadmašujući celokupni rast FMCG industrije. U Srbiji privatne robne marke imaju tržišni udeo od 13,3 odsto“, podaci su ove kompanije.

Kada se radi o zemljama okruženja, Slovenija je imala udeo vrednosti privatnih robnih marki u FMCG-u (36,5 odsto) u 2023 godini, dok je u njihov udeo na tržištu iznosio 20,4 odsto, s blagim padom udela u poređenju s prethodnom godinom.

Konstantan rast i na domaćem tržištu

Kako su nedavno iz Privredne komore Srbije (PKS) rekli za Novu ekonomiju, potrošači se kupovinom robnih marki velikih trgovinskih lanaca brane od visokih cena, a predviđanja su da bi se taj trend i u ovoj godini mogao nastaviti, što bi dovelo do porasta njihove količinske prodaje od oko 10 odsto.

Takvo predviđanje doprinosi rastu udela trgovačkih robnih marki na 5,8 odsto vrednosne prodaje u klasičnoj maloprodaji (bez analize diskontera i sličnih formata).

Glas javnosti /N011S  

SKINI APLIKACIJU