Trend na tržištu nekretnina u Srbiji: Gubitak od 300.000 hektara obradivog zemljišta u poslednjih 50 godina

U susret Svetskom danu zemljišta. Alarmantan gubitak od 300.000 hektara oranica u Srbiji tokom poslednjih 50 godina. Uticaj trke za profitom i širenja naselja na vitalne resurse podložan je ozbiljnom razmatranju.

Kada je u pitanju Vojvodina, preovlađuju dve vrste zemljišta, černozem i obredna černica, koja je nekada sadržavala više od 5 odsto humusa. Danas je taj procenat mnogo manji, čak ispod 3 odsto, za šta je najviše kriv čovek.

Jedan od ključnih problema u procesu degradacije zemljišta je smanjenje sadržaja organske materije, označeno kao "tihi ubica" naše zemlje. Iako nevidljiv, ovaj proces traje dugo i ima ozbiljne posledice. Dr. Jovica Vasin, predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta, upozorava da to vodi do "ubijanja" zemlje, jer plodnost značajno opada.

Uspostavljen direktan platni promet između Srbije i Crne Gore

Iskusni poljoprivrednici vode brigu o svojim oranicama i pažljivo vraćaju prinose i đubrivo nazad u zemlju. Međutim, ključni izvor organske materije, stajnjak, postaje retkost zbog izuzetno malog stočnog fonda.

Dodatno, sedamdesetih godina prošlog veka, s početkom hemizacije poljoprivrede, kada se verovalo da se za ishranu zemljišta mogu koristiti samo mineralna đubriva, započela je degradacija oranica. Nedostatak stajnjaka je očigledan, a kao alternativa se razmatra korišćenje zelenog đubriva.
To znači da povremeno soju, stočni grašak i slične kulture treba gajiti isključivo za oranje. A to predstavlja dodatni trošak za poljoprivrednike jer u ovom slučaju nema prodaje, već se ceo rod ore kao investicija u budućnost. Agronomi, posebno pedolozi, napominju da se biljke prihranjuju mineralnim đubrivima, dok se oranice prihranjuju organskim đubrivima.

Zbog promena na tržištu nekretnina, nestaju obradive površine. Trendovi na tržištu nekretnina, posebno interesovanje stranih investitora za srpske terene, imaju značajan uticaj na ovu dinamiku, kako pokazuju najnoviji podaci objavljeni nedavno. U trećem kvartalu ove godine, u Srbiji je zabeležen najintenzivniji promet zemljišta u Vojvodini, gde se cena po hektaru kretala od 1.250 evra u Banatu do impresivnih 27.800 evra u Srijemu, prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.

NOVO POVEĆANJE,OD NOVE GODINE: Zarada raste za 17,8 odsto od januara

Iako je zabeležen pad broja prodatih parcela, cene zemljišta i dalje rastu, iako se tržište nekretnina postepeno stabilizuje nakon dve godine izuzetno dinamičnog rasta, pokrenutog pandemijom virusa korona.

Tradiconalno, najviše cene zemljišta beleže Sremski i Južnobački okrug, gde prosečna vrednost hektara iznosi od 13.500 do 14.400 evra, dok se maksimalne cene kreću od 25.600 do 27.800 evra. Minimalne cene po hektaru u Sremskom krugu su 2.600, a u Južnobačkom 3.150 evra. Zapadnobački okrug beleži maksimalnu cenu od 24.300, dok je minimalna 1.950 evra. U Južnobanatskom okrugu, najviša postignuta cena iznosi 24.250 evra, a najniža 1.300 evra.

NBS objavila: Kurs evra prema dinaru

Banat pokazuje raznovrsne cene, sa najvišom cenom od 19.450 i najnižom od 1.250 evra po hektaru. Severnobački okrug ima maksimalnu postignutu cenu od 21.200, dok je minimalna 3.400 evra po hektaru. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je zabeležen veći broj prodatih parcela u poređenju sa istim periodom prošle godine, najviša cena hektara iznosi 29.950, dok minimalna cena iznosi 775 evra.

Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU