Trampove carine ostaviće mnoge Amerikance praznog stomaka
Autor: Glas javnosti
Američki predsednik je obećao da će smanjiti troškove, ali stručnjaci upozoravaju da bi carine na metale mogle da podignu cene hrane za nekoliko meseci
Konzervisana hrana čini veliki deo ishrane dvadesetogodišnjeg Kejla Džonsona: tunjevina, pasulj, pileća supa, mesni narezak i voće. Pristupačna je i ima dug rok trajanja, što je neophodno za mnoge ljude u SAD poput Džonsona, koji ima niska primanja i radi dva posla sa skraćenim radnim vremenom, pored toga što je redovan student u Omahi, Nebraska.
U danima nakon nedavne odluke Donalda Trampa da udvostruči carine na čelik i aluminijum, Džonson kaže da je zabrinut.
"Znam da su neki ljudi napravili zalihe hrane koja se ne kvari, pre nego što postane skuplja", rekao je Džonson, koji je koristio Program dodatne pomoći u ishrani (Snap) da bi sastavio kraj s krajem. "Postoji osećaj panike i potreba da se naprave zalihe u narednim mesecima."
Jedno od ključnih Trampovih predizbornih obećanja bilo je smanjenje troškova namirnica za potrošače koji su poslednjih godina morali da se nose sa problemima u lancu snabdevanja tokom pandemije, rastućim cenama hrane i inflacijom. Ali njegove nove carine na čelik i aluminijum, koje su stupile na snagu 4. juna, prete da urade upravo suprotno. Nova carinska stopa od 50 odsto mogla bi da poveća cene hrane za nekoliko meseci, upozoravaju stručnjaci za lanac snabdevanja u industriji.
Carine na konzerviranu robu, koje bi mogle da povećaju cene proizvoda u čeličnim limenkama i do 15 odsto, stvorile bi ono što neki stručnjaci za borbu protiv gladi nazivaju "dvostrukim udarcem" za ljude koji koriste Snap, sada kada se program suočava sa najvećim smanjenjima u istoriji.
Predlog budžeta republikanskog Predstavničkog doma, koji je usvojen u Predstavničkom domu i sada je na razmatranju u Senatu, smanjio bi Snap, koji se smatra najefikasnijim alatom SAD u borbi protiv gladi, uklanjajući hranu sa stola milionima Amerikanaca – uključujući dva miliona dece – u vreme kada se očekuje da će cene ključnih životnih namirnica rasti.
"Kako cene namirnica nastavljaju da rastu, a davanja za Snap se smanjuju, porodice širom zemlje će ostati sa manje resursa da zadovolje čak i svoje osnovne potrebe", rekla je "Gardijanu" Đina Plata-Ninjo, zamenica direktora Snapa. "Verovatno ćemo videti porast nesigurnosti u vezi sa hranom, nestabilnosti stanovanja i beskućništva, jer je sve više pojedinaca i porodica primorano da donosi nemoguće izbore između plaćanja hrane, kirije, prevoza i drugih osnovnih potrepština."
Trenutna prosečna Snapova davanja iznose samo oko šest dolara dnevno po osobi.
Park Vajld, ekonomista za hranu na Univerzitetu Tafts, koji proučava bezbednost hrane, glad i ekonomiju programa pomoći u hrani kao što je Snap, slaže se da bi glad mogla "značajno da se pogorša" u naredne dve godine kao rezultat ovih politika.
Institut proizvođača konzervi (CMI), industrijska trgovinska grupa, kaže da će najnovije carine naduvati cene konzervirane hrane i dati stranim proizvođačima konzervirane hrane u Aziji, uključujući Kinu, šansu da "potkopaju" američke poljoprivrednike i proizvođače hrane.
"Carine su pitanje bezbednosti hrane", rekao je Skot Brin, predsednik CMI. "Želimo da budemo u mogućnosti da proizvodimo konzerve ovde i da ih punimo hranom uzgajanom u SAD."
Američki proizvođači konzervi uvoze skoro 80 odsto čelika za limenke koje se koriste za proizvode kao što su konzervirani pasulj, tunjevina, pileća čorba i paradajz pire, što je rezultat smanjenja domaće proizvodnje nakon carina na čelik uvedenih 2018. godine tokom Trampovog prvog mandata. Od tada, američki proizvođači čelika su zatvorili devet linija za limenke, a preostale su samo tri domaće proizvodne linije.
Glas javnosti /R02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
