TERET KRIZE PLAĆA SIROTINJA: Sve veći jaz u Srbiji između onih koji jedu samo kupus i onih koji jedu samo meso!

Prosečno srpsko domaćinstvo i dalje najveći deo zarade troši na hranu i troškove stanovanja, a Srbija spada u red država sa najvećom nejednakošću u Evropi.

Srbija jedina u regionu nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize, tvrdi Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11.

- Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih - kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A11.

Podaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, kažu da su "Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći" tokom kovid-krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodatak.

U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomož za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanije je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla.

- No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava - naglašava A11.

Ova inicijativa svoje tvrdnje potkepila je  i činjeničnim podacima.

Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima četiri a u Hrvatskoj dva odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)

Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 dinara iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade.
20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih.

Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu.

Oko 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018.
U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći.

Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626 dinara.

Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u Evropi

Inicijativa A11 stoga poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU