SVETSKOJ EKONOMIJI PRETE DVE POŠATI: Jedna je vezana za TRŽIŠNE TURBULENCIJE, a druga za POSLEDICE PANDEMIJE
Autor: Glas javnosti
Kada se završi borba sa korona virusom, pandemija prestaje, ali ostaju posledice koje za sobom "vuku" ozbiljna tržišna previranja, a sve to preti globalnoj evropskoj ekonomiji koja mora da se resetuje na period pre kovida.
Prošlo je godinu dana od prvog zaključavanja i sada se vakcinišemo. Pritisak na bolnice opada, iako su svi zabrinuti zbog novih sojeva. Ali, ipak se lakše diše. Nacije se bolje osećaju, nismo više "sami protiv zlog kovida".
Eurobarometar je doneo interesantne rezultate istraživanja šta evropske građanke i građani smatraju najvažnijim za budućnost Evrope: za 10 država to je javno zdravstvo, za pet (Češka, Finska, Belgija, Holandija i Danska) obrazovanje, uključujući i celoživotno učenje. Sad je jasnije i zašto su te zemlje među najuspešnijima u EU. Za Hrvatsku i Mađarsku, samo za te dve, najvažnije pitanje za budućnost EU su plate, piše Bankar.me.
Eurobarometar je reagovao vrlo promućurno jer sad, kad polagano možemo odahnuti, moramo početi da razmišljamo kako dalje. Nije to, posebno u EU, urađeno kvalitetno za vreme i nakon Globalne finansijske krize. Ako i sada podbacimo, posledice mogu biti pogubne.
Na primer, Ursula von der Lejen, predsednica Evropske komisije, upozorava da moramo ojačati pripravnost za nove pandemije. Sad, ne kad se pojave, a izgledno je da će se pojaviti. HIV smo smatrali ograničenim na neke društvene grupe, SARS i MERS na geografske lokacije, a onda se kovid prošetao svetom.
Gotovo svi relevantni svetski ekonomski izvori navode da ove godine sledi jak rast globalne ekonomije koji bi trebao vratiti svet u pretpandemijski period. Što zvuči jako lepo, ali:
Pretnja broj jedan
"Azijske berze prate pad cena deonica na Vol Stritu zbog pritiska na tehnološki sektor. Posledica je rotacije na tržištu, pri čemu se ulagači povlače iz tehnološkog i drugih sektora koji su lani predvodili po rastu, a usmeravaju na cikličke sektore koji bi trebalo da imaju najviše koristi od novih podsticajnih mera i oporavka. Ulagače najviše zabrinjava ponovni rast prinosa na američke državne obveznice, koji je uzdrmao tržišta prošle nedelje".
Situaciju je dodatno podgrejala Lael Brainard, članica odbora američke centralne banke Fed, koja je rekla da joj je za "oko zapela brzina promena na tržištu". I odmah novi rast obveznica. No, tržišta su kolebljiva i očigledno je da ih ne brine rast javnog duga što je neko novo normalno. Oxford Economics smatra da će kombinacija fiskalno-monetarnih mera pomoći američkoj privredi da bude blagotvorna.
NE PROPUSTITE
Pretnja broj dva
"Nemačka ekonomija osećaće posledice pandemije najmanje do 2025. godine, objavio je Institut za istraživanje o zaposlenosti (IAB). Stopa ekonomskog rasta u idućih će pet godina zbog koronakrize biti umanjena za 0,6 procenata. Tržište rada suočeno je s dugoročnim padom broja zaposlenih, za oko neto 200 hiljada do 2025. godine".
Struktura privrede već je izmenjena i industrijska proizvodnja preuzima primat dok su usluge i dalje pod snažnim pritiskom i njihov će opravak biti bolan i dug. Zato, na primer, Nemačka stoji bolje od Italije, a Hrvatska sve više zaostaje za Slovenijom - udeo turizma u BDP-u.
I, kako navode analitičari druge najstarije banke na svetu, Berenberg, potrebno je posebnu pažnju posvetiti pitanju nezaposlenosti. Španija prvi put od 2016. godine ima četiri miliona nezaposlenih, Velika Britanija donosi prvi post-bregzitovski budžet za radna mesta. Jer, u nekom će trenutku presahnuti i američki čekovi domaćinstvima, ekstenzivna pomoć nezaposlenima i evropske mere za očuvanje radnih mesta.
NE PROPUSTITE
Koje je najbolje rešenje
Tada će krenuti bankroti kompanija koje su pandemiju preživele na dotacijama. I zato se, kažu u Berenbergu, treba koncentrisati na poslovne sektore u rastu koji bi mogli delovati kompenzacijski. Ali, to traži radnu snagu koja je pripravna da se menja, obrazuje. EU planira da svake godine 60 odsto odraslih učestvuje u učenju digitalnih veština kako bi se do 2030. ostvarila stopa zaposlenosti od 78 odsto (2019. je bila 73,1 odsto). Što će biti teško u članicama gde postoji otpor i celoživotnom obrazovanju i kasnijem penzionisanju.
OECD ima recept: "Da bi se podržao snažan i otporan oporavak, političke intervencije trebalo bi da podstaknu difuziju tehnologije, pruže prave uslove i podsticaje za start-upove, osiguraju okružje koje je naklonjeno poslovanju kako bi se omogućilo eksperimentisanje i preraspodela resursa istovremeno podržavajući prelaze na nova radna mesta, posebno za grupe radnika u nepovoljnom položaju.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
