SRBIJA NIKAKO DA UHVATI "FARMU VETROVA" Evropa je postavila uslove, ali problem su VETROPARKOVI koji ubijaju!
Autor: Glas javnosti
Svetski dan vetra – 15. jun, prilika je da se podsetimo kakva je situacija u Srbiji što se ove vrste dobijanja čiste energije tiče, a prilika je i da na taseve vage stavimo sve ono za i protiv vetroparkova – koji proizvode čistu energiju, ali su pogubni za ptice i slepe miševe, a samim tim i za prirodu u celini.
U prethodnoj deceniji u našoj zemlji izgrađeno je devet vetroparkova ukupne snage blizu 400 megavata na godišnjem nivou. U izgradnji su još dva ukupne snage blizu 170 megavata. Srbija, međutim, raspolaže ukupnim potencijalom za instaliranje vetrogeneratora od dva i po gigavata, pokazale su analize Udruženja građana - Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
Na globalnom nivou ukupni godišnji kapacitet vetroparkova dostigao je 774 gigavata, što podmiruje sedam odsto svetske tražnje za električnom energijom, pokazuje izveštaj Svetske asocijacije za energiju vetra (WWEA) za prošlu godinu. Najveći proizvođač električne energije korišćenjem potencijala vetrova danas je Kina sa čak 290 gigavata, dok je u Evropi vodeća Nemačka koja je upotrebom energije vetra dobila lane gotovo 63 gigavata električne energije.
NE PROPUSTITE
Koristi i štete od ,,Farmi vetrova"
Vetroparkovi ili ,,Farme vetrova“, kako ih još nazivamo, najmanje zagađuju životnu sredinu, ali mogu biti veoma opasni za razne vrste ptice i za slepe miševe, upozoravaju stručnjaci, ukazujući da se vetroparkovi u Srbiji, sticajem okolnosti, obično grade na mestima gde ptice preleću određene koridore, ili imaju svoja veća staništa.
Predsednik Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije Milan Ružić izjavio je za "Glas javnosti", da se pogodne lokacije za izgradnju vetroparkova u Srbiji baš u blizini staništa velikog broja ptica, ili na njihovim preletnim putevima.
Opasnost postoji zbog raznih grešaka do kojih dolazi u projektovanju vetroparkova, što može naneti ogromnu i trajnu štetu pticama, posebno onim velikim, kao i pticama grabljivicama, kao što su orlovi, lešinari, sokolovi, ali i slepim miševima. On ističe da ove vrste ptica nemaju svoje prirodne neprijatelje, ali da sada imaju protiv sebe savremenu tehnologiju, jer se vetroturbine okreću brzinom i do 250 kilometara na čas, tako da ove pernate životinje nemaju nikakve šanse da prežive ukoliko ulete među njih.
Ružić za našu medijsku kuću navodi da je pored Banata i Labudovo okno na toku Dunava, nedaleko od Kovina, veliko prirodno stanište u kome tokom zime boravi više od 100.000 ptica i upozorava da bi bilo ravno katastrofi da se u blizini takvih prirodnih oaza grade vetroelektrane.
U Srbiji postoji zakonska obaveza jednogodišnjeg monitoringa u oblastima povoljnim za izgradnju ,,farmi vetrova”, na osnovu koga se pre izgradnje radi procena uticaja na životnu sredinu, radi zaštite biljnog i životinjskog sveta.
Predsednik ovog Društva, međutim, postavlja pitanje: da li su te studije kvalitetno urađene i koja je metodologija korišćena, jer postoji svest o tome da su velike kompanije u ovoj oblasti energetike veoma moćne i da mogu da izvrše pritisak na donosioce odluka.
U vezi odabira lokacije za izgradnju vetroparkova, prvi uslov je da na tom području ima dovoljno vetrovitih dana u toku godine, a veoma je važno i to koja je prosečna snaga tih vetrova, kao i stabilnost njihovog strujanja. Vetrogeneratori se, uglavnom, postavljaju na velikim visinama, jer su tamo strujanja vazduha učestalija i jača.
Prvi posebni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji – ZELENA SRBIJA
Prigodom današnjeg Međunarodnog DANA VETRA, oglasila se i potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike prof. dr Zorana Mihajlović saopštenjem na sajtu ovog resornog Ministarstva, u kome ističe da je neophodno da iskoristimo veliki potencijal koji Srbija ima u oblasti obnovljivih izvora energije radi unapređenja životne sredine, privredni rast i ostvarivanje vizije zelene Srbije.
- Naš cilj, koji samo zajedno možemo da ostvarimo, jeste da do 2050. godine najveći deo proizvedene energije dolazi iz obnovljivih izvora. Ali, trebalo bi da znamo da OIE nisu samo procenti, već da je zelena energija važna zbog naše energetske bezbednosti i kvaliteta naše životne sredine. Proces energetske tranzicije započeli smo u novembru prošle godine, kada je na Samitu u Sofiji, u okviru Berlinskog procesa, Srbija postala potpisnica Deklaracije o zelenoj agendi za zapadni Balkan. Zelena agenda je agenda rasta koja će obezbediti brži privredni rast i nova radna mesta i omogućiti da kao zemlja idemo ka klimatskoj neutralnosti - rekla je Mihajlovićeva.
Ona je predočila da smo donošenjem prvog posebnog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije postavili temelj da mnogo brže koristimo potencijale koje imamo u svim vidovima OIE. Stvorili smo uslove da svi investitori mogu da računaju na brze i efikasne procedure, a da troškovi za građane i privredu budu održivi. S povoljnim prirodnim uslovima koje imamo, verujem da možemo biti jedan od lidera u ovom delu Evrope kada je reč o zelenoj energiji, navela je ministarka.
Šta znače obnovljivi izvori energije za naše građane?
Obnovljivi izvori energije bi mogli da umanje cenu struje za građane ukoliko su na odgovarajući način sprovedeni na mrežu snabdevanja, međutim, stručnjaci u ovoj oblasti upozoravaju da model po kome se to obavlja u Srbiji može imati potpuno suprotan efekat. Jer, da biste pustili vetar u mrežu, svaki operator u cenu mora da ugradi deo koji plaća Elektroprivredi Srbije za pristup mreži, tako da će obnovljivi izvori energije praktično toliko opteretiti cenu struje da ona uopšte neće biti privlačna za potrošače, upozoravaju ekonomski eksperti.
NE PROPUSTITE
Krajem aprila ove godine, Srbija je dobila novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i tarife se sada koriste isključivo za male projekte u koje spadaju vetroelektrane snage do tri megavata.
Veći vetroparkovi mogu da računaju na određene tržišne premije, ali EPS više nema obavezu da otkupljuje električnu energiju od njih, u skladu sa evropskim propisima u kojima se navodi da na nivou Evropske Unije nema više potrebe za pružanjem ove vrste stimulansa.
(Glas Javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
