SVE VIŠE PODSTANARA NA ULICU ZBOG MASOVNOG POVEĆANJA KIRIJE: Radnici i studenatI ne mogu da priušte iznajmljivanje stanova

Zbog velike potražnje prilićno imućnih ruskih građana, vlasnici slobodnih nekretnina su na dobrom putu da se obogate i ekspresno ih isplate ako se ovakva situacija nastavi i u narednom periodu, dok su se u velikom problemu našle desetine i desetine hiljada podstanara, od kojih je nekima ozbiljno ugrožena egzistencija.

Najdramatičnija situacija je trenutno u Beogradu, gde su cene najma stanova za samo nekoliko meseci otišle u nebesa, zbog čega bi prestonica mogla da ostane bez dela radne snage iz unutrašnjosti, ali i akademaca koji nisu uspeli da dođu do mesta u studentskom domu.

Naime, za skroman stan na periferiji Beograda danas je potrebno izdvojiti 50, 100, pa čak i 150 evra više nego početkom godine, dok su cene onih u širem centru Beograda skoro i duplirane. Dvosoban stan na Dorćolu koji se ranije izdavao za 500 evra, sada košta 1.000, sa tendencijom daljeg rasta!

Zbog toga su mnogi podstanari i studenti iz unutrašnjosti, prinuđeni da potraže smeštaj u Sremčici, Ovči, Kaluđerici, Surčinu, Jakovu... po koliko toliko pristupačnim cenama, a sve je više onih kojima primanja ni to ne dozvoljavaju, pa su neki već odlučili za povratak u svoje rodno mesto, u najvećem broju slučajeva u roditeljske domove.

- U poslednjih šest meseci gazdarica mi je podigla kiriju za garsonjeru od 25 kvadrata sa 250 na 400 evra. Pokušavala sam, ali više to ne mogu da izdržim. Plata od 65.000 mi se nije menjala, a kako nisam iz Beograda i prinuđena sam da iznajmljujem smeštaj, to je neizvodljivo. Životarila sam, spajala kraj sa krajem, ali ne ide. I moji imaju niske penzije, ne mogu da mi pomognu, pa sam morala da se vratim kod njih. Barem neću plaćati smeštaj, valjda ću uspeti da nađem neki posao - ispričala je 25-godišnja Irena M. koja je u prestonici poslednjih sedam godina studirala i radila.

Nažalost ovo nije usamljen slučaj, pa bi Beograd zbog visokih cena zakupa stanova mogao dodatno da ostane bez radne snage.

- Tržište diktira cene, pa ukoliko postoji potražnja za stanovima za izdavanje po višim cenama, naravno da će stanodavci tražiti veći zakup. Još uvek nije sigurno koliko će ukrajinska kriza trajati, iako oni veruju da neće duže od nekoliko meseci biti u našoj zemlji, spremni su da plate visoke cene zakupa - rekao je za "Blic" Ervin Pašanović, član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije.

Na pitanje da li će zaposleni moći da izdrže taj tempo, odnosno da li će neke firme ostajati bez radnika, jer su cene nekretnina previsoke, Pašanović ističe da se "moramo prilagođavati novim tokovima".

- Za sada je jedino izvesno da je sve teže naći domaću radnu snagu za manuelne poslove i da je već godinama unazad trend uvoza radne snage.

Pored zaposlenih u velikom problemu su i studenti iz unutrašnjosti.

- Dve godine smo koleginica i ja iznajmljivali stan na Autokomandi za 250 evra, a sada nam je kirija podignuta na 450. Nismo iz bogatih porodica i veliko je pitanje kako ćemo dalje. Naši nas pomažu, pokušavamo da radimo dok studiramo, ali su troškovi sve veći. Iskreno, nisam sigurna da ću uspeti i dogodine da ostanem u Beogradu ako se ovako nastavi. Mesto u studentskom domu sada je stvarno od zlata - kaže studentkinja Marija M.

Prema nekim grubim računicama za život u Beogradu, onaj osnovni, ako ste podstanar, potrebno je 600-700 evra. Tu spadaju kirija od 300 evra, računi za komunalije i telefon još 150, hrana, prevoz...

Jelena Davidović, vođa prodajnog tima portala Nekretnina.rs potvrđuje da su se pogotovo oni koji kao podstanari žive u Beogradu, našli u velikom problemu pošto im stanodavci dižu kirije, jer su Rusi spremni da plate znatno više.

- Zbog toga je u centralnim delovima Beograda kirija porasla čak 100 odsto. Najveći problem tu jeste da ukoliko ne postoji ugovor o zakupu, onda podstanari ne mogu da se žale nikome. Na stanodavcima je da donesu odluku šta će da urade sa svojim nekretninama. Polakomili su se na iznos za koji su Rusi spremni da plate. Pitanje je da li želite da zbog zakupca na tri do šest meseci izgubite nekoga ko je godinama bio redovan platiša i vodio računa o stanu - kaže Jelena Davidović.

Direktor za procene u kompaniji za promet nekretina CBRE Nebojša Nešovanović kaže da visoka cena rente postaje socijalno pitanje, koje počinje da ugrožava najsiromašnije građane bez krova nad glavom.

- Stanove zakupljuju studenti i ljudi koji nisu u stanju da ih kupe i to se sada pretvara u socijalno pitanje. Ljudi koji su u državnoj službi, koji zarađuju skromnije, ne mogu sebi da priušte stan. Do sada su ga zakupljivali i mogli su da plaćaju rentu, ali šta ćemo u Beogradu ako Rusi diktiraju cene koje, na primer, jedan lokalni policajac ili učiteljica ne mogu da plate? Taj socijalni problem postoji u nekim metropolama, poput Londona, gde neki stranci diktiraju rente i cene, i gde stanovništvo koje radi manje plaćene poslove ne može da priušti ni da kupi, ni da zakupi stan. Ako se nastavi ovaj trend, moramo da razmišljamo kako da to rešimo - rekao je Nebojša Nešovanović za "Juronjuz".

Inicijativa Ne davimo Beograd je nedavno iznela zanimljiv predlog da se ograniče cene kirija, da bi građani Srbije mogli da ih priušte, a on bi predviđao maksimalni iznos zakupa koji bi se određivao prema posebnoj formuli i koji bi zavisio od prosečne plate, lokacije, energetske efikasnosti i stanja nekretnine koja se izdaje.

Međutim, ovaj predlog je izazvao različita mišljenja, jer dok ga jedni otvoreno podržavaju, drugi smatraju da je nedopustivo da se država na taj način meša u tržište nekretnina.

- Takva mera bi predstavljala grubo narušavanje fundamenata tržišnog načina poslovanja, kao što su zagarantovano pravo raspolaganja privatnom svojinom, ali i slobodno formiranje cena pod uticajem ponude i tražnje - rekao je za "Juronjuz" vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dejan Molnar.

Svi koji nemaju svoje stanove, uveliko razmišljaju u trenutnoj situaciji da li im se više isplati da zakupljuju stanove ili da podignu kredit i kupe svoju imovinu. Odnosno da li da plaćaju rentu ili ratu.

Sa jedne strane, cene stanova su manje skočile nego njihov najam, ali su problem kamate na kredite, odnosno rast euribora, koji takođe raste, a procenjuje se da će tako biti i u narednom periodu. Sa druge, međutim, najam stanova je posebno u Beogradu otišao u nebesa.

Konačno, poslednja dilema vezana je za to da li potpisivati i overavati zvanične ugovore ili ne. Podstanare ugovor štiti, posebno ako je na duži vremenski period, od toga da ih gazda ne može tek tako izbaciti iz stana ili im nerealno povećati stanarinu.

Sa druge strane, ugovor štiti stanodavca pre svega od štete koju bi mogli da pričine podstanari ili ako ne plaćaju najam. Ipak, obe strane često izbegavaju potpisivanje ugovora zbog - poreza.

Stanodavcima je trenutno najveća dilema da li da svoj stan izdaju domaćim podstanarima ili strancima, u najvećem broju slučajeva Rusima. Sa jedne strane, Rusi su finansijski mnogo moćniji i često nude čak i duplo veću sumu od naših građana, ali sa druge strane mnogi više vole da imaju pouzdane podstanare, pa još ako je na duže staze, na godinu, dve ili više dana - idealno. Takođe, u poslednje vreme su se pojavile pritužbe vlasnika stanova da su imali slučajeve da su im stranci uništili imovinu ili da nisu plaćali račune.

SKINI APLIKACIJU