SVE O GAJENJU ORAGNSKOG PARADJZA: Na ovo treba posebno obratiti pažnju
Autor: Glas javnosti
Postoje biljke sa kojima paradajz ne sme da se nađe u leji.
Paradajz je povrtarska kultura koja je veoma česta na našim trpezama. Kako ga gajiti, uz poštovanje organskih pricipa piše Ljiljana Vuksanović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Kragujevac.
Paradajz pripada familiji pomoćnica, veoma je popularno povrće, za ishranu se koriste zeleni ili zreli plodovi. Ova biljka u bašti traži toplo, osunčano mesto zaklonjeno od vetra. Može se gajiti u velikim posudama, saksijama, žardinjerama napolju, na tarasama a žbunaste sorte u visećim korpama.
Paradajz za rast troši dosta hranljivih materija pa samim tim dolazi na prvo mesto u plodoredu a na istu leju može da se vrati tek posle četiri godine. Pri planiranju razmeštaja biljaka, leje sa paradajzom moraju biti udaljene od leja sa paprikom, krompirom, plavim patlidžanom i graškom.
Paradajz se može rasaditi nakon što se iz bašte podignu rani grašak i kupus, crni luk i šargarepa. U mešovitoj setvi paradajz se kombinuje sa kupusom, nevenom, kadificom, bosiljkom, crnim lukom. Lepo se slaže i sa spanaćem, celerom, rotkvom i rotkvicama, salatom , šargarepom.
Paradajz se gaji iz rasada i setvom semena direktno u leje uz optimalnu temperaturu 21-24ºC . Ako se gaji rasad u toplom stakleniku/ plasteniku setvu početi u januaru. U hladnom stakleniku seme se seje u tople i mlake leje posle 20. februara, zatim pikira u kontejnere a rasađuje se od kraja aprila do početka juna. Leja na kojoj se rasađuje paradajz treba da bude dobro nađubrena stajnjakom (90-120 dana pre sađenja ili setve) ili kompostom i obrađena na 30-40 cm dubine.
Ne treba žuriti sa rasađivanjem jer se biljke ne sade u hladnu zemlju. Rasad može da se sadi kroz crnu malč foliju na razmaku od 60-90 cm između redova i 30-40 cm između biljaka u redu. Između biljaka se sadi kupus, neven, celer itd.
Kada se gaji iz rasada paradajz razvija veliku lisnu masu i plitak koren pa se zbog toga biljke moraju redovno zalivati ili navodnjavati.
Paradajz razvija plodove koji se stalno zameću i dozrevaju, pa se biljke đubre svakih 7-10 dana.Mogu se koristiti čvrsta organska (3-5 kg/ m kvadratnom komposta), mineralna đubriva prirodnog porekla i biljna tečna đubriva (kopriva, gavez). Nakon rasađivanja biljke se okopavaju i ogrću a paradajz se gaji zajedno sa kadificom, nevenom i kupusnjačama a oko se stavlja malč koji predstavlja izolacioni sloj.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
