Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović navodi da prednjače porez na dodatu vrednost sa 45 procenata udela, slede carine sa 20 odsto.
"Dakle, te dve kategorije čine 65 posto prihoda, to su dva najizdašnije poreza", dodaje Stevanović.
Zbog bolje naplate, rebalans prihode od PDV-a povećava za više od 92 milijarde dinara, poreza na dobit preduzeća za 54, a na dohodak građana, uključujući porez na zarade, za više od 10 milijardi dinara.
Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da su povećani prihodi u odnosu na prvobitno planirane uzrokovali nizak deficit u ovoj godini, što je važno posebno imajući u vidu makroekonomsko okruženje i geopolitičke rizike.
U padu donacije i akcizeI neporeski prihodi od taksi, naknada, kazni, veći su za 24 milijarde dinara. Jedino su donacije i akcize u padu.
"Mi smo smanjili akcize na naftne derivate za 10 do 20 odsto. Taj efekat nije nadomešten prihodom od akciza na duvanske proizvode, odnosno drugih akciznih proizvoda. Država se tih prihoda odrekla da bismo zaštitili standard naših građana i kako bi obuzdali inflaciju na prihvatljivom nivou.To je oko 15 milijardi dinara na godišnjem nivou, jedan deo je nadomešten većom potrošnjom naftnih derivata, ali generalno postoji minus", navodi Stevanović.
Minusa nema u naplati doprinosa, zato će vanrednu povišicu penzija pokriti u potpunosti. A što se redovne isplate penzija tiče, stanje u kasi Fonda PIO je takvo da rebalans predviđa smanjenje za ovu godinu planirane dotacije iz budžeta.