Srbija se uzda u rudarstvo, a ima i dobre razloge za to

Neka nam je "srećno", što bi rekli rudari.

Povodom dana rudara, koji se simbolično obeležava 6. avgusta, ministar trgovine Tomislav Momirović obišao je rudnik kompanije „Rudnik“, a tim povodom osvrnuo se na poslednjih deset godina u kojima Srbija beleži solidan napredak u sektoru rudarstva. Tom prilikom istakao je da je u toku reindustrijalizacija Srbije, kojoj je veliki doprinos dala upravo rudarska industrija, u koju je investirano gotovo 4,5 milijarde evra iz stranih fondova.

Dodao je i da je u oblast geološkog istraživanja investirano preko 700 miliona evra, sa naznakom da je sektor rudarstva porastao 22,6 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Da je rudarstvo jedna od najvažnijih grana domaće privrede, svedoči i stalni rast u ovom sektoru, što je uticalo i na rast učešća rudarskog sektora u BDP-u Republike Srbije, koji je na kraju 2022. godine dostigao nivo od 2,4 odsto. 

Treba napomenuti i to da su, u odnosu na pre deset i više godina, plate u rudarskom sektoru veće, kao i da su poboljšani uslovi rada u svim rudnicima širom Srbije.

STVARAMO VEŠTAČKU INTELIGENCIJU, A RUDARI APELUJU ZA JEDNU STVAR : Da kad uđu u jamu iz nje i izađu

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike u Srbiji trenutno 16 kompanija sprovodi geološka istraživanja zlata, a da su najznačajnija nalazišta zlata u rudnim poljima Bora, Majdanpeka, Velikog Krivelja, Cerova i Čukaru Peki.

Imajući u vidu broj nalazišta, mnoštvo različitih ruda (oko 50 vrsta) i činjenicu da se u Srbiji trenutno na više od 200 lokacija istražuju mineralne sirovine, stručnjaci ocenjuju da bi rudarstvo u Srbiji u narednim godinama moglo da bude glavni adut naše privrede.

Među najzastupljenijima je eksploatacija bakra i zlata, olova, cinka, gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, antimona.

Poslednje istraživanje o tome koliko zlata ima u ležištima na teritoriji Srbije Geološki zavod uradio je 2000. godine za potrebe Ministarstva rudarstva i energetike. Prema toj studiji, procene su bile da rezerve zlata iznose oko 300 tona.

U međuvremenu je otkriveno ležište Čukaru Peki kod Bora, sa većim rezervama ove plemenite rude, pa se procenjuje da su sada rezerve Srbije negde možda između 500 i 600 tona zlata

– Kada se govori o ukupnoj količini zlata u Srbiji, treba praviti razliku između ukupnih mineralnih i rudnih resursa zlata, odnosno onog njihovog dela za koji je dokazana tehnička izvodljivost, ekonomska isplativost i ekološka prihvatljivost. Ukupni mineralni resursi zlata su u Srbiji veoma značajni – iznose oko 600 tona zlata u metalu, dok su rudne rezerve značajno manje i ne prelaze 250 tona. To znači da su potrebna dodatna istraživanja i ulaganja u nove tehnologije –  naglasio je Jelenković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, za medije početkom godine.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, početkom 2023. godine saopštio je da bi upravo od rudnika Čukaru Peki moglo da se očekuje veća količina zlata u narednom periodu.

– Od rudnika „Čukaru Peki“ sa punom proizvodnjom, tu bi trebalo očekivati veću proizvodnju zlata, zato što je ta ruda znatno bogatija od one koja se prerađuje iz strarog Bora. Ovaj rudnik je krenuo sa proizvodnjom prošle godine, i nemamo podatke koliku su proizvodnju dostigli do danas, ali treba imati na umu da se ta puna proizvodnja skoro nikada ne postigne u prvoj godini – rekao je  Mijatović početkom ove godine.

Prema poslednjim informacijama iz rudarskog sektora, u Srbiji se na više od 200 lokacija istražuju mineralne sirovine, a postoje i brojna mesta koja su već u eksploataciji. Većinu nalazišta otkrili srpski geolozi (osim litijuma), a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i proširile istraživanja dodatnim investicijama.

Potpuni potencijal rudarskog sektora je tek počeo da se nazire zapravo, a prema mišljenju struke, postojeća ležišta imaju potencijal za bar još 15-20 godina eksploatacije, ali i mnogo više od toga, iako je u geologiji to relativno mali period.

Podsetimo, predsednik Vučić je početkom januara iznenadio domaću javnost kada je saopštio da su pronađena dva bogata ležišta zlata, na lokalitetu Čoka Rakita (Homolje, opština Žagubica), kao i u Gadžinom Hanu.

Nadležni i odgovorni, koji su dobili dozvolu od Republike Srbije, za istraživanje na prostoru Čoka Rakita, su stručnjaci koji stoje ispred kanadske kompanije „Dundee precious metals”. Oni su u  intervjuu za Bizportal istakli da otvaranje rudnika na toj lokaciji, kao i na svakoj drugoj, zahteva kompleksan i dug proces koji traje godina, kao i da se tu i dalje vrše neka početna istraživanja koja takođe zahtevaju dugoročni rad kako bi se otkrio sav potencijal nalazišta.

Svako novo nalazište, ili već postojeći rudnici doprinose pivrednom rastu Srbije, otvaraju se nova radna mesta, kako za rudare, tako i za druge pružaoce usluga u raznim povezanim delatnostima. Takvi projekti razvijaju, prvenstveno lokalne privrede, a utiču i na povećanje prihoda opštinskih, ali i državnog budžeta. Razvoj rudarske industrije bi u blikskoj budućnosti mogao, i pored svega navedenog, da doprinese i povećanju vrednosti zemljišta i nekretnina, čiji bi vlasnici dobili i desetostruko veću svotu novca za imanja.

Glas javnost/B10S 

SKINI APLIKACIJU