SRBIJA POTROŠILA OSAM PUTA VIŠE NEGO PROŠLE GODINE ZA UVOZ STRUJE: Šta je rešenje?
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
U prva dva meseca ove godine Srbija je na uvoz struje potrošila osam puta više novca nego prošle godine, pokazuju podaci časopisa "Makroekonomske analize i trendovi". Osim energetske krize, za to je najzaslužnija havarija u TE Nikola Tesla u Obrenovcu koja proizvodi polovinu struje u Srbiji, dok se manje električne energije i dalje dobija od hidroelektrana - oko 30%.
Hidrosektor i reverzibilne hidroelektrane ključne su za očuvanje energetske bezbednosti, a upravo jedna takva, nalazi se na Drini, na jezeru Perućac, piše Ekapija.
Reverzibilna HE Bajina Bašta puštena je u rad 1982. godine i još je jedina ovakva HE u našoj zemlji. Deo je celine Drinsko-limske elektrane koja sa svojom godišnjom proizvodnjom od 3.300 GWh, čini oko 10% ukupne proizvodnje struje u Srbiji.
Osim što proizvode, ove hidroelektrane mogu i da skladište višak struje, što je od velikog značaja u kriznim trenucima kada se sve više okrećemo obnovljivim izvorima energije.
Ivan Božić, profesor Mašinskog fakulteta napominje da ona ne služi samo da nadomesti energiju već i da pokrije sav višak koji dolazi iz solarne energije ili vetra.
- Vetar ne zna da li je dan ili noć, on duva, i kad imamo energiju iz vetra, a nemamo potrošnju koja će taj konzum da pokrije, onda su reverzibilne hidroelektrane ključne, i pumpaju vodu u gornju akumulaciju. A kada je reč o obnovljivim izborima energije, reverzibilne hidroelektrane upravo služe da "peglaju" te viškove proizvodnje i neuravnotežene vidove proizvodnje i iz eolske i iz solarne energije - kaže profesor Božić.
Izgradnja još ovakvih hidroelektrana, Bistrica i Đerdap 3 odlaže se već četiri decenije, a energetska kriza ponovo je aktuelizovala ove projekte. Bistrica je ipak nešto bliža realizaciji.
- HE Bistrica je dobila prioritet u odnosu na Đerdap 3, a njen instalisani kapacitet Bistrice bio bi oko 600 megavata, pri čemu je tu oko četiri agregata od 160 megavata u turbinskom režimu i još četiri agregata u pumpnom režimu. A kada upumpate još 600 megavata, to je veliki doprinos elektro-energetskom sistemu - napominje Božić.
Mihajlović: Za dve godine ćemo proizvoditi dovoljno struje
Stručnjaci tvrde da bi uvoz struje sada bio znatno manji da su ove hidroelektrane izgrađene ranije i da bismo uz njih mogli sami da proizvedemo svu struju koja nam je potrebna. Iz Ministarstva energetike prognoziraju da će tako biti za manje od dve godine.
- Na osnovu svega što sada radimo i pripremamo trebalo bi da na zimu 2023/ 2024. možemo da imamo 100% proizvodnju struje u Srbiji. Da ništa ne uvozimo, da možemo čak da razmišljamo i o izvozu - rekla je ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Dok čeka izvoz, Srbija skupo plaća dosadašnje propuste u energetskiom sistemu. Prema rečima ministarke Mihajlović, na uvoz struje ćemo do kraja godine potrošiti oko 1 mlrd EUR.
SKINI APLIKACIJU
.png)
