Srbija ima preko 2.000 taksi i naknada: Nije na najvišoj lestvici

Administrativne takse čine većinu nameta koji formalno nisu porezi a doprinose javnim prihodima tek sa 0,2% od ukupnih prihoda

Srbija je zemlja sa više od 2.000 republičkih i lokalnih taksi i naknada za građane i privredu, i u tome je u regionu lošija možda samo Crna Gora. Neke od njih čine značajan (uglavnom lokalan) prihod a neke nemaju potpuno opravdanje ili nisu dovoljno korektno obračunate da reflektuju ono što su troškovi državnih organa u pružanju usluga, kažu upućeni.

Kako ističe Dušan Vasiljević, direktor odeljenja za konkurentnosti i investicije u NALED-u, postoji mnoštvo razloga zašto bi trebalo reformisati neporeske i parafiskalne namete.

– Neki su značajno finansijsko opterećenje i za naše građane, naročito za privredu koja plaća najveći deo tih neporeskih nameta. Drugi razlog se odnosi na administrativno pojednostavljenje. Mnoge od tih naknada su finansijski beznačajne i za državu, čak i za one koji ih plaćaju, a prave jednu vrstu administrativnog opterećenja – ističe Vasiljević, objašnjavajući da od tih 2.000 neporeskih nameta najveći deo čine administrativne takse.

Kako sve takse doprinose svega sa oko 0,2% ukupnim prihodima, u NALED-u ukazuje da je tako veliki broj tih taksa u stvari opterećuju državnu administraciju.

Vasiljević dodaje da, katkad, za istu administrativnu radnju moraju da se plate dve takse. Recimo, za jednostavnu administrativnu radnju plaća se taksa za podnošenje zahteva, a potom i taksa za donošenje rešenja. S druge strane, naglašava on, ima i onih naknada koje su izdašne.

– Ne smatramo da sve te takse i naknade treba ukinuti. Neke se tiču korišćenja naših auto-puteva, neke su tu za korišćenje naših mineralnih sirovina, ruda. Niko se ne zalaže da to treba ukinuti, ali treba na pravi način utvrditi njihovu visinu – dodaje on.

Bundevino ulje iz Banata spremno za kinesko tržište

Dupliran namet maloj privredi

I u Udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” saglasni su s tim da mnoge takse i naknade često predstavljaju dodatno opterećenje, bez jasne namene.

– Trebalo bi reformisati sistem parafiskalnih nameta i uvesti javnost u određivanje i naplatu nameta. Zato što bi to značajno olakšalo poslovanje i poboljšalo poslovni ambijent u Srbiji – ističe Jovana Mihajlović, zastupnica udruženja.

U tom udruženju navode nekoliko naknada koje smatraju problematičnim.

– To su naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, odnosno eko-taksa, potom naknada za tokove otpada kod uvoza, naknada koja se odnosi na skidanje natpisa firmi. Ova poslednja je problematična, recimo, jer se privrednici suočavaju sa situacijom da moraju da skidaju natpise na spoljnim izlozima maloprodajnih i ugostiteljskih objekata, pošto se to tretira kao način oglašavanja. Ipak, privredni subjekti već plaćaju porez na zakup, odnosno porez na imovinu, tako da plaćanje ove naknade predstavlja jasan, duplirani tj. parafiskalni namet na isti poslovni objekat. To je besmisleno – obrazlažu u udruženju.


Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU