Srbija i Rusija beleže pad robne razmene: Kako prevazići izazove
Autor: Glas javnosti
Kada se uporede podaci PKS za celu prošlu godinu, robna razmena je sa 2,9 milijardi dolara u 2023. lane pala na 2,4 milijarde. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je saglasan sa ocenom ruskog predsednika Vladimir Putina da dve zemlje treba da povećaju robnu razmenu
Srbija i Rusija zabeležile su pad u robnoj razmeni, a srpski izvoz proizvoda je sa 252,3 miliona u prvom kvartalu lane, pao na 225,3 miliona dolara u istom periodu ove godine, dok je ukupna robna razmena pala na za oko 100 miliona dolara i iznosila je 656,5 miliona dolara.
Kada se uporede podaci Privredne komore Srbije za celu prošlu godinu, robna razmena je sa 2,9 milijardi dolara u 2023. lane pala na 2,4 milijarde dolara.
Na sastanku u Moskvi, povodom 80. godišnjice pobede nad fašizmom, govorilo se i o trgovinskoj razmeni, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je saglasan sa ocenom ruskog predsednika Vladimir Putina da dve zemlje treba da povećaju robnu razmenu.
Zato je istaknuta važnost da se što pre imenuje srpski kopredsedavajući u Međuvladinoj komisiji kako bi se prevazišao pad u trgovini.
Vučić je ponovio koliko su ruski energenti važni za Srbiju i istakao da bez rusog gasa nema ozbiljne industrije, ni rešavanja ekoloških problema, a ni dovoljno struje.
Kupujemo gas, prodajemo frižidere i jabuke
Kada je u pitanju izvoz, srpski privrednici u Rusiji prodaju frižidere, jabuke, hulahop čarape, vodu i delove transformatora, a među najtraženijim proizvodima na ruskom tržištu su i hrana za pse, lekovi i višnje.
U suprotnom smeru, iz pravca Moskve, po količinama i vrednosti uvoza gas je u prvom tromesečju ove godine bio na neprikosnovenom prvom mestu sa vrednošću uvoza od 325,3 milioan dolara i učešćem od čak 75 odsto u ukupnom uvozu iz Ruske Federacije.
Kupovina svih ostalih proizvoda naspram ovog energenta deluje simbolično, pa tako od Rusa kupujemo uređaje za radio-daljinsko upravljanje, za oko 23,3 miliona, dok su na trećem mestu mineralna đubriva sa 16,9 miliona dolara. Slede meso, urea, nerazvrstana roba, delovi aviona i bespilotnih letelica, amonijum nitrat i kalijum hlorid.
Indirektni uticaj sankcija
Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je pad u robnoj razmeni najviše uslovljen sankcijama Evropske unije, ali postoji bojazan da je naša potencijalna neozbiljnost bavljenja ovim ozbiljnim problemom doprinela tome.
Dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu je rekao za TV RT Balkan da su sankcije donele brojne teškoće. Iako nismo uveli sankcije Rusiji, zabranjen je tranzit, prenos, izvoz pretovar i svako drugo kretanje robe koja ulazi u EU, koja je namenjena Rusiji, ukoliko je uključena na listu sankcija.
"Iako ih mi nismo direktno uveli, mnogo su nas koštale sankcije koje su uvedene Rusiji, jer otežavaju međunarodnu trgovinu. Ona je direktno vezana za međunarodnu logistiku i čim usložnjavate procedure, ne samo da zahtevate alternativne rute snabdevanja, iznalaženje novog načina transporta koji su duži i skuplji, već povećavate i ostale troškove, vezane za skladištenje, ljudske snage, držanje zaliha, administrativnih procedura praćenja pošiljki, i, konačno, propuštenih šansi. U tom smislu gledano, indirektno - koštalo nas je puno", smatra Mijušković.
On ukazuje da u principu postoji struktura proizvoda koji se izvoze i da bi trebalo samo jačati tu saradnju.
"To su prehrambeni proizvodi, zaštitna oprema, mineralna đubriva. U tim segmentima bismo mogli da pojačamo izvoz. Očekujem da će nakon sastanka predsednika u Moksvi doći do jače institucionalne saradnje i povećanja izvoza u ovim oblastima", kazao je Mijušković.
Poslednje tri godine se i izbor proizvoda promenio. Sada izvozimo i belu tehniku, a manje izvozimo jabuke.
"Postoji nizak stepen dodate vrednosti, baziramo se na osnovnim proizvodima i sirovinama. Možemo da učinimo napore da povećamo izvoz proizvoda višeg stepena vrednosti, prerađene hrane, kao i usluge, naročito u sektoru informacionih tehnologija", kaže Mijušković.
Podaci PKS pokazuju da je padu izvoza doprinela i smanjena tražnja za srpskim jabukama i to za 47 odsto prošle godine, u odnosu na 2022.
Nekada je izvoz srpske jabuke bio izuzetno velik, ali je gotovo prepolovljen. Rusi jesu dosta uložili u svoju proizvodnju, ali to nije jedini razlog. Mijušković je ukazao da je jedan od ključnih izazova saradnje sa tako velikim tržištem kao što je rusko, kako obezbediti dovoljne količine robe za izvoz.
"Ranije smo imali problem da obezbedimo dovoljne količine voća iz Srbije, pa smo imali problematične situacije reeksporta voća iz EU koji su bili sporadično prisutni, a koji su štetili svim izvoznicima, na šta je ruska strana upozoravala u nekoliko navrata, pa je to s jedne strane poremetilo trgovinu. Bilo je više upozorenja, ali to se dešava u međunarodnoj trgovini. Svako može da pokuša, samo je pitanje kakve su posledice. S druge strane, imamo samodovoljnost domaćih proizvođača u Rusiji, jer su oni uložili značajne napore da pojačaju domaću proizvodnju. U tom smislu, mi jesmo imali izvoz sadnica, ali sada imamo pad izvoza jabuka", ukazao je Mijušković.
Najveće šanse na ruskom tržištu, po mišljenju stručnjaka imaju naše voće, povrće i vina.
"Postoji preferencijalni aranžman sa Rusijom i gotovo 99 odsto proizvoda podleže tome. Moramo da razmišljamo o tome šta je potrebno srpskoj privredi da bismo mogli da podstaknemo tu saradnju. Iz Rusije to mogu biti mineralna đubriva, jer je jedan od vodećih proizvođača, a nama su ona neophodna zbog poljoprivrede. Gotovo da ne postoji proizvod da nemamo razmenu, samo je poenta da se izvoz pojača", naveo je Mijušković.
On je napomenuo da to mogu biti i proizvodi iz drvne industrije poput šperpoloča, kao i složeniji proizvodi iz domena medicinske opreme, jer Rusija dosta ulaže u sofisticiranu medicinsku opremu, kao što to rade i neke zapadne ekonomije i Kina.
"Dominanto sa srpske strane bi se trebalo potruditi da se više izvoze proizvodi sa višim stepenom dodate vrednosti, ali nije loše da se i uvoze takvi proizvodi, jer će to svakako pojačati razmenu", rekao je sagovornik RT Balkan.
Očekuje da će angažovanjem međuvladine komisije u punom kapacitetu to biti mnogo bolje.
"To je jedan dobar signal, da postoji politička volja sa obe strane. To je bazična platforma na kojoj ćete moći da utvrdite neke parametre, za kvote, za prevazilaženje nekih institucionalnih problema, kao i mere kojima bi mogla da se otkloni ta nefer praksa koja je postojala u prethodnom periodu. Ta komisija bi trebalo da omogući brži dvosmerni protok informacija. U tom smislu, ona će biti signal dobre volje da se ovaj uočeni problem brže reši", rekao je Mijušković.
Energetska stabilnost ključna za razvoj privrede
Energetika je ključni segment u razmeni između dve zemlje, a Rusija je garant energetske bezbednosti Srbije sa 85 odsto energetskih potreba naše zemlje. Mijušković je naglasio da ugovorene i stabilne cene gasa doprinose razvoju srpske privrede.
"Ono što smo mogli da čujemo i u izlaganju predsednika Vučića je da su energenti bazični za razvoj privrede. Obezbeđujući energetsku stabilnost šaljemo signal privredi da može da se razvija, da je okruženje sigurno, uz cene koje su predvidive. Znači da nećemo biti prepušteni kupovini energenata na berzi, nećemo biti podložni cenovnim špekulacijama i nekakvim udarima. Imaćemo, ako sve bude kako treba, i u duhu prijateljskog odnosa dve zemlje, cenu gasa na bazi čega ćemo moći da servisiramo veliki deo potreba privrede, ali i domaćinstava", kazao je Mijušković.
On je istakao da postoji razumevanje i sa jedne i sa druge strane šta je potrebno učiniti da se obim robne razmene poveća i da će se u tom pravcu dalje ići.
Glas javnosti / R02S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
