Srbi broj jedan u regionu: Najviše para trošimo na hranu, evo kako je u ostalim zemljama

U Srbiji prosečna plata konačno je premašila iznos potrošačke korpe, tako pokazuje statistika. Gotovo 40 odsto mesečnih prihoda odlazi na hranu, što je znatno više nego u zemljama regiona, gde se na ishranu izdvaja tek trećina ili čak polovina tog iznosa.

Prema poslednjim podacima, prosečna zarada u Srbiji prvi put je prestigla vrednost prosečne potrošačke korpe – za oko hiljadu dinara. Međutim, to ne znači da su životni standard i kvalitet života zaista porasli. Naprotiv, građani Srbije na hranu troše gotovo 40 odsto svojih mesečnih primanja, što je značajno više u poređenju sa susedima: u Sloveniji se na ishranu izdvaja 19 odsto zarade, u Hrvatskoj 27, a u Crnoj Gori oko 30 odsto.

Korpa bez mora?

Struktura domaće potrošačke korpe u Srbiji još od 2010. godine se nije menjala, i daleko je od onoga što u troškove mesečnog života uključuju zemlje EU i regiona. U drugim državama potrošačka korpa obuhvata i izdvajanja za letovanje, bioskope, knjige, kurseve, školu – troškove koje naš model uopšte ne beleži.

Penzioneri iz Srbije koji primaju hrvatsku penziju ovo moraju da odrade do kraja maja

– Korpa može da bude revidirana, ali za sada mislim da je to to. Kako se budemo razvijali i kako rastu mogućnosti i države i građana, doći će prostor i za njeno širenje. Time bismo dobili realniju sliku potreba građana – kaže ekonomista Lazar Mijušković.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prihodi domaćinstava jesu porasli za oko 11 odsto u odnosu na prošlu godinu – ali su porasli i troškovi. Realna kupovna moć građana, kako ocenjuju ekonomisti, ostala je gotovo ista.

Građani sa kojima smo razgovarali kažu da „ne mogu da osete“ razliku:

– Sve je skuplje, najviše novca ode na hranu. Nekad ne znam da li više da računam na troškove kuće ili hrane – kaže jedna Beograđanka.

Hrana "pojede" sve: Slovenci troše duplo manje

Analiza Demostata pokazuje da su izdvajanja za osnovne životne potrebe u Srbiji daleko veća nego kod komšija. Slovenci, koji imaju viši standard, na hranu troše tek 18,8 odsto prihoda, Hrvati 27, dok Crnogorci izdvajaju oko 30 odsto.

– Kada poredimo cene i standard, hrana u Srbiji je među najskupljima u Evropi u odnosu na prosečnu platu. Zbog toga je udeo troškova za ishranu ogroman – ocenjuje Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“.

Agencija Fič: Studentski protesti bez uticaja na ekonomsku politiku Srbije

Ekonomista Mijušković dodaje da je najveći deo povećanja plata i penzija u prethodnom periodu „pojela“ upravo hrana.

– Visoke cene hrane u marketima već mesecima su predmet pažnje države, naročito od oktobra – naglašava on.

Standard ostaje nizak, razlike sve veće

SKINI APLIKACIJU