Spoljnotrgovinska razmena Srbije 62,3 milijarde evra do oktobra
Autor: Glas javnosti
Zemlje članice EU čine 58,4 odsto ukupne razmene, a naš drugi po važnosti partner su države CEFTA.
Konačni podaci Republičkog zavoda za statistiku, pokazuju da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-oktobar 2025. bila 62,3 milijarde evra, što je za osam odsto više u odnosu na isti period 2024.
Izraženo u dolarima, spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u istom periodu iznosila 69.8 milijardi dolara, što je bilo za 11,4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 30.99 milijardi dolara, što čini povećanje od 12,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 38.87 milijardi dolara, što je za 10,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 27.629,7 miliona evra, što čini povećanje od 8,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 34.673,6 miliona evra, što predstavlja povećanje od 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Spoljnotrgovinski deficit iznosi 7.878,6 miliona dolara, što čini povećanje od 6,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 7.043,9 miliona evra, što je povećanje od 3,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,6%); sledi Beogradski region (22,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (22,0%), Region Južne i Istočne Srbije (21,7%), a oko 1,4% izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,0%); slede Region Vojvodine (30,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,9%), Region Južne i Istočne Srbije (9,0%), a oko 1,8% uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Zemlje članice Evropske unije čine 58,4 odsto ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,82 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda. Izvoz Srbije iznosi 4,62 milijarde dolara, a uvoz 1,79 milijardi.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica. Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Italijom, Poljskom, Ruskom Federacijom...
U izvozu prednjače bakar, provodnici, vozila, gume. Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine za mesec oktobar, na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju setovi provodnika za avione, vozila i brodove (182 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu motornih vozila (149 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz ruda bakra i koncentrata (141 mil. dolara); sledi izvoz rafinisanog bakra (124 mil. dolara); peto mesto pripada izvozu guma za automobile (95 mil. dolara). Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala naš prvi uvozni proizvod (130 miliona dolara); drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (122); na trećem mestu liste je uvoz gasnih ulja (68); sledi uvoz električne energije (67); peto mesto zauzima uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (60).
Glas javnosti/D08S
SKINI APLIKACIJU
.png)
