Glas Javnosti

ŠOK STATISTIKA! Ovo je realni dug Srbije, a evo koliko je zadužen tek rođeni državljanin naše zemlje

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Da li nam ekonomija raste ili pada? Imamo li razloga za zabrinutost ili, stvarno, idemo u novu godinu sa fenomenalnim brojkama?

Javni dug Srbije dosegao je krajem novembra 2021. godine 28,48 milijardi evra ili 56,4 odsto BDP-a i, priznali mi to ili ne - raste! 

Udeo javnog duga u BDP-u, prema poslednjim podacima Uprave za javni dug, sektora u okviru Ministarstva finansija, ponovo raste nakon što je u periodu od 2017. do 2019. beležio pad. Javni dug je 2017. godine iznosio čak 70 odsto BDP-a ali je tada bio i sa šest milijardi evra manji. Najbolje smo se držali krajem februara prošle godine kada je "oboren" na 50,9 odsto BDP-a ali od tada se povećao za više od milijardu i po evra.

To znači da prosečni Srbin u ovom trenutku duguje 4.000 evra!

Kako objašnjavaju stručnjaci, udeo javnog duga u BDP-u nije najbitniji podatak, najbitnije po kojim se kamatnim stopama zadužujemo a Srbija se još uvek zadužuje po stopama od tri ili četiri odsto, dok se, recimo, Japan zadužuje po nultoj stopi.

Veliko opterećenje u javnom dugu je lokalna samouprava a tu prednjači, naravno, Beograd. Među najzaduženijima jedinicama lokalne samouprave je glavni grad čije zaduženje je, prema Ministarstvu finansija, na kraju novembra 2021. činilo čak 59,7 odsto duga lokalnih samouprava. Za tri godine narastao je čak tri odsto!

Deficit republičkog budžeta je u periodu od januara do novembra prošle godine iznosio 149,6 milijardi dinara. Na nivou opšte države, u periodu januar-novembar ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 112,1 milijardu dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsića navodi da je javni dug u 2021. godini u apsolutnom iznosu povećan za tri milijarde evra ili 10 odsto, a u prethodne dve godine 5,7 milijardi evra.

Povećanje javnog duga u vreme kriza je neminovnost, a tzv. grčki scenario nam je poslednji put pretio 2014. godine. Zvono za uzbunu će se aktivirati ako probijemo granicu od 60 odsto što se među članicama EU, prema ugovoru iz Mastrihta iz 1993.godine, smatra granicom koja je prihvatljiva. Ipak, čak ni u Evropskoj uniji ne žive sve države unutar te granice javnog pa su je Italija i Grčka odavno probile.

BONUS VIDEO Otkriveni najpoznatiji kradljivci umetničkih dela

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR







AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP