Oni se pitaju da li je hrana u Srbiji bezbedna i da li postoji adekvatna kontrola nadležnih inspekcija prilikom uvoza. Ova bakterija je rizična za osetljive grupe populacije, trudnice, starije osobe sa hroničnim bolestima, imunokompromitovane osobe, a komplikacije mogu da se pojave i kod zdravih ljudi. U ređim situacijama moguće su i teže posledice, pa i smrt.
Nacionalna organizacija potrošača (NOPS) ukazuje da je Zakon o bezbednosti hrane takav da je skoro sve prepušteno savesti proizvođača i uvoznika, a inspekcija je tu da na osnovu svojih ovlašćenja u svakom trenutku može da proveri šta oni rade i kakve proizvode plasiraju na tržište.
Podsetimo, prošlog četvrtka je naša Uprava za veterinu saopštila da se sa tržišta povlači barene kobasice brenda "vudi", uvezene iz Italije, jer su kontaminirane bakterijom listerija. Prethodno ih je o tome hitno informisao sistem EU za brzo obaveštavanje RASFF.
Kako su zaražene "vudi" viršle završile na rafovima naših marketa i stigle do potrošača, pitanje je koje muči građane Srbije. Po svemu sudeći nikakve sankcije ne slede proizvođaču i uvozniku, jer se, prema našim propisima, njima samo naloži da ne čine radnju koja povređuje interes kupaca. Takođe, nema nikakvog obeštećenje za potrošače koji su konzumirali ovaj proizvod i potencijalno ugrozili svoje zdravlje. Oni mogu protiv proizvođača ili uvoznika samo da podnesu pojedinačne tužbe. Obeštećen bi bio svaki oštećeni kupac da u Srbiji, kao i u pojedinim zemljama EU, postoji institut kolektivne tužbe, što NOPS već godinama traži.
- Na ovakve pojave nisu imuna ni mnogo razvijenija evropska tržišta - ističe Mladen Alfirović, pravni savetnik NOPS.
- Korporacije i multinacionalne kompanije sa proizvodnim pogonima u različitim državama u trci za profitom često ne uspevaju da obezbede da proizvodi koji stižu do krajnjih kupaca budu bezbedni. Međutim, takvi nesavesni proizvođači u tim situacijama plaćaju veliku cenu, budući da evropske potrošačke organizacije podnose kolektivne tužbe i od kompanija naplaćuju višemilionske odštete zbog ugrožavanja bezbednosti i zdravlja potrošača. A šta je sa nama?
Mi možemo, kako dodaje, pozvati sve građane koji su eventualno konzumirali nebezbedan proizvod, i na taj način potencijalno ugrozili svoje zdravlje, da podnesu pojedinačne tužbe protiv proizvođača ili uzvoznika. On ukazuje i da sigurno svaki potrošač ponaosob neće biti motivisan da zbog pakovanja viršli ulazi u dugotrajne parnice, sa neizvesnim ishodom. S druge strane, kolektivna tužba, koja u Srbiji ne postoji već 10 godina, pružila bi ne samo veći obim zaštite već i obeštećenje svim potrošačima koji su bili u kontaktu sa spornim proizvodom.
Prema rečima Marka Dragića, pravnog savetnika iz ove organizcije, u slučaju "vudi" proizvoda zakazao je ceo lanac koji se bavi kontrolom bezbednosti hrane.
- Da je urađeno sve u skladu sa procedurom, videlo bi se da sa viršlama nešto nije u redu čim su prešle granicu - naglašava Dragić.
- Trebalo je da se uzme jedan uzorak i da se na njemu uradi sva potrebna kontrola. Ukoliko ispunjava sve standarde koji su definisani bezbednošću proizvoda tek onda može da se plasira na tržište. U celom sistemu je evidentno da je bilo propusta nadležnih organa koji su morali to da urade, ali nisu. Te iste službe koje su zakazale, sada mogu da kažu koliko je zaraženih proizvoda kupljeno kako bi pokazale da rade u interesu građana.
Svi iz lanca, kako dodaje, treba da snose sankcije i postavlja pitanje zašto nas obaveštava evropski RASFF, pored toliko naših službi. On ističe i da je ovo još jedan primer koji je pokazao da ne može da se veruje proizvođaču na reč da je ispoštovan tzv. kod sledljivosti.
- Prema Zakonu o bezbednosti hrane proizvođač je dužan da, jednostavno rečeno, od njive do trpeze, isprati kompletan proces i obavi sve kontrole koje su neophodne da bi se proizvod plasirao na tržište - objašnjava Dragić.
- To samo znači da nisu ispraćeni svi koraci i da je neko zakazao u tom lancu.
Zato, kako ističe, država treba da opredeli namenski fond čija će sredstva moći da koriste nezavisne ustanove i organizacije, poput udruženja za zaštitu potrošača ili akreditovanih laboratorija radi obavljanja uporednih analiza namirnica, kako bismo imali proveru bezbednosti hrane nezavisno od proizvođača. Takva praksa postoji u pojedinim evropskim zemljama.
PRAVNI instrument kolektivne tužbe u Srbiji mora da bude sadržan u Zakonu o parničnom postupku. Podsetimo, na nacrt novog akta, koji je u nadležnosti Ministarstva pravde, čeka se od polovine prošle godine, kada je prvobitna verzija povučena zbog brojnih zamerki stručne javnosti. Još nije poznato dokle se stiglo sa izradom novog predloga, niti da li je u planu da se u njega uključi i institut kolektivne tužbe.