Ukrajina traži uklanjanje birokratskih prepreka i saradnju s ostalim zemljama na Dunavu kako bi alternativno tom rekom izvozila žitarice u Europsku uniju, jer joj je Rusija onemogućila izvoz putem luka na Crnom moru.
Ukrajina, jedan od najvećih svjetskih izvoznika žitarica i suncokretovog ulja, u julu je postigla sporazum s Rusijom o slobodnom prolazu tereta s poljoprivrednim proizvodima iz blokiranih luka.
Rusija je u subotu najavila povlačenje iz sporazumu zbog napada ukrajinske vojske na njene brodove na Krimu gde je usidrena ruska ratna mornarica. Ihor Korhovij, zamenik ukrajinskog ministra za regionalni razvoj, rekao je da je više ukrajinskih luka već bilo onesposobljeno za izvoz žitarica i prije povlačenja Rusije iz sporazuma, prenosi portal Ekapija.
- Velike izvozne luke poput Mariupolja ili Hersona su okupirane, a u Nikolajevu luka ne radi iz bezbednosnih razloga. Tako da je četiri ili pet luka van upotrebe - izjavio je Korhovij u razgovoru za Hinu.
- Te luke su bile veliki saobraćajni koridor za izvoz žitarica i čelika pa je kapacitet onih koje imamo sada nedovoljan - rekao je Korhovij koji je nedavno učestvovao na na forumu 14 podunavskih zemalja u Košicama. U julu je posredovanjem Turske i UN-a postignut sporazum o izvozu ukrajinskih žitarica iz crnomorskih luka koje je blokirala Rusija posle 24. februara. Nakon sporazuma je izvezeno više od šest miliona tona žitarica. Sporazum je trebalo da bude produžen sledećeg meseca.
Rusija je pre desetak dana poručila da će dogovor zavisiti od toga da li će Zapad olabaviti sankcije Moskvi. EU je međutim poslednjih nedelja zahtevala i od Srbije da uvede sankcije Rusiji, čemu se ona protivi.
- Kad se uzme u obzir teroristički napad kijevskog režima na brodove Crnomorske flote i civilna plovila koja su osiguravala bezbednost koridora za žitarice, ruska strana obustavlja učestvovanje u sprovođenju sporazuma o izvozu poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka - saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
UN upozorava da je produženje sporazuma o izvozu žitarica iz luka na Crnom moru od vitalnog značenja za suzbijanje globalne prehrambene krize produbljene ratom u Ukrajini. Ukrajina je 2019. godine izvozila 16% svetskih zaliha kukuruza i 42% suncokretovog ulja, podatak je UN-a. Rusija je također jedan od vodećih globalnih izvoznika žitarica i gnojiva. Pad isporuka podigao je cene hrane. Ukrajina od maja nastoji da prevozi žitarice alternativnim putem, uzvodno Dunavom, što postaje važan pravac usled aktualne situacije.
- Ukrajinske luke na Dunavu, u području regiona Odese, koriste specijalne brodove za rečni saobraćaj. Usko sarađujemo s vladom Rumunije oko korišćenja njihovih luka - kaže Korkhovij.
Dunav je, nakon Volge, druga po veličini reka u Evropi dugačka 2.860 kilometara. Žitarice bi putovale uzvodno od Ukrajine, preko Moldavije, Rumunjske, Bugarske, Srbije, Hrvatske, Mađarske, Slovačke i Austrije do Nemačke. Korhovij kaže da ima informacije da u nekim delovima, više uzvodno, postoje poteškoće oko carina ali i dubine reke.
- Postoje neka uska grla, više uzvodno, pa definitivno to moramo rešiti bilateralnim dogovorima s tim zemljama, ali i komunikacijom s EU-om - napominje zamenik ukrajinskog ministra.
- Naš stav je da je Dunav vodeni put koji život znači. Kada je Rusija blokirala morske luke, dunavske su postale bitne za izvoz. Dunav je sada garancija sigurnosti izvoza hrane - dodao je. Ministri spoljnih poslova podunavskih zemalja održali su ovog mesecac videokonferencijski sastanak, a jedna od tema bila je bezbednost isporuka hrane.
- Luke na Dunavu postale su jedan od mogućih načina za izlazak iz prehrambene krize - navedeno je u deklaraciji koju je usvojilo 14 zemalja.
Korhovij očekuje nastavak uske saradnje s Rumunijom i drugim zemljama na Dunavu kako bi Ukrajina nastavila da izvozi žitarice do tamošnjih luka pa ga onda dalje transportovala vozovima i kamionima.
- Jednom kada se rat završi, taj vodeni put bi mogao ostati važan za izvoz. Zato je ova makroregionalna strategija bitna za razvoj transporta - istakao je ukrajinski zamjenik ministra.
Podunavske zemlje od 2010. godine sarađuju u sklopu Strategije EU-a za dunavski region (EUSDR), okvira za razgovor i usklađivanje politika 14 zemalja. U njemu posreduje Europska komisija, izvršno telo EU-a.