Rusi počeli da daju lekcije iz ugostiteljstva u Beogradu

U Srbiji je, mahom u prestonici, registrovano 93 ruskih preduzetnika koji drže restorane ali koji su doneli i novi poslovni model

U „najezdi“ Rusa nakon izbijanja rata u Ukrajini, u Srbiju su pored izvikanih IT stručnjaka stigli i oni koji se bave ugostiteljstvom. Upravo oni su, kaže priča „Blumberg Adrije“ održali lekciju domaćima i iz ponude ali i poslovanja.

– Ruski državljani koji su došli u Srbiju i ovde otvorili restorane i kafiće, promenili su moju percepciju o tom narodu u najpozitivinijem smislu. Ruske lokale u Beogradu otkrio sam prošlog leta i malo je reći da sam oduševljen – kaže Ivan T. (43).

Ivan je ruske restorane i kafiće zavoleo i zbog toga što je u njima pušenje strogo zabranjeno a nakon što je pre godinu dana slučajno svratio sa prijateljima u jedan lokal na Vračaru, sada je već stalan gost vračarskih, ali i dorćolskih ruskih kafića i restorana u Beogradu.

Ivana je, kako kaže, u ruskim lokalima najviše privukla, pored toga što su nepušački, izuzetna usluga i ljubaznost osoblja.

– Već posle prve posete zaljubio sam se u enterijer, preljubazno osoblje i vrhunski espreso. Nakon jednog kafića počeo sam sa društvom da posećujem još nekoliko ruskih kafea i restorana i u svakom od njih uživao sam u vrhunskoj hrani i usluzi. I cene su korektne s obzirom na vrstu lokala. Mogu da kažem da Rusi menjaju nabolje beogradsku ugostiteljsku scenu i da bi naši vlasnici restorana i kafića mogli mnogo da nauče o usluzi i ponudi od ruskih kolega – naglašava on.

NBS: Kupovina na internetu zadržala dugoročni trend rasta

Ali nije samo bolja usluga ono što su Rusi (ponovo, setimo se „belih“ Rusa) doneli Beogradu i Srbiji. Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, ističe da su Rusi uneli mnogo novina u srpsko ugostiteljstvo, ali da su pre svega uveli nov poslovni model.

– Njihova organizacija posla je drugačija. Doneli su biznis model iz Rusije. Kod njih je, pre svega, bitna podela posla pa tako vlasnik restorana angažuje menadžera da se bavi nabavkom, a on vodi lokal. Kod nas to nije princip – kaže Rajić za „Blumberg Adriju“.

Ono što je primetno u poslovanju ruskih državljana u našoj zemlji, dodaje Rajić, jeste viši nivo kulture udruživanja, što je posebno došlo do izražaja zbog otežanih kanala snabdevanja i sankcija Rusiji.

– To smo saznali od kompanija koje se bave logistikom. Usled problema zbog robe koja dolazi iz Rusije ili okolnih zemalja i otežanog snabdevanja, oni zovu jedni druge i dogovaraju zajednički nastup. Tako se, na primer, njih pet dogovori da uzmu zajedno veću količinu robe. Njihova svest udruživanja je na dosta višem nivou od naše, ali ne zato što su u tuđini, već je to deo njihove poslovne kulture – ističe Rajić.

Takođe, dodaje Rajić, generalno Rusi koji su došli u Srbiju imaju pristojna primanja, uglavnom rade za strane, zapadne, kompanije i traže malo viši nivo usluga.

Bolje kamate za Srbiju od Evropskih država

– Veoma su kritični prema ponudi i uslugom restorana u Srbiji, posebno u Beogradu gde i boravi najveći broj državljana Rusije. Često se, recimo, žale na čistoću lokala. To su sve razlozi zbog kojih su neki Rusi odlučili da otvore restorane i kafiće, a koje opet po nahođenju mahom posećuju njihovi sunarodnici – zaključuje Rajić.

Nisu samo „mesta za Ruse“

Sami Rusi, vlasnici restorana, zadovoljni su poslovanjem u Srbiji. Klim Zukov, suvlasnik restorana „Sonder“, kaže da je biznis u Beogradu novo i zanimljivo iskustvo.

– Vaše tržište je novo za nas a mi pokušavamo na sve načine da mu se prilagodimo. Generalno smo zadovoljni kako se sve odvija, iako su na početku postojale određene poteškoće, uglavnom sa otvaranjem bankovnih računa. Što se tiče ostalog, sve se može rešiti, a najvažnije je što imamo podršku velikog broja ljudi iz Srbije – ističe Zukov.

On opovrgava da su posetioci ovakvih lokala uglavnom Rusi, iako su mnogi ovakvi lokalni sa hranom i pićima na koje su Rusi navikli. Ne krije da su u ovaj biznis krenuli s tom idejom da će ih, barem u početku, podržati sunarodnici, ali se krug posetilaca dosta proširio.

– Kada smo planirali otvaranje lokala, pretpostavljali smo da će Rusi, pogotovo oni koji nas poznaju odranije, u startu dolaziti. S druge strane, za lokalne goste trebaće nam neko vreme da se pozicioniramo kako bi znali za nas. Ipak, inicijalno nismo otvorili restoran samo za Ruse, već želimo da se integrišemo ovde i da budemo otvoreni za sve. Naša ponuda, kako hrana, tako i kafa, nije isključivo ruska, već pre internacionalna. Nije potrebno da je prilagođavamo ukusima bilo koje grupe ljudi. Dobra kafa i ukusna hrana u ponudi su restorana u bilo kom velikom gradu u svetu, bio to Beograd, Moskva ili Berlin i Hong Kong – istakao je ovaj, sada beogradski, ugostitelj.

Inače, fenomenom ruskih migranata i njihovim uticajem na srpsku ekonomiju bavio se prošle godine Centar za evropske politike (CEP). Istraživanje je pokazalo da je Srbija toplo prihvatila Ruse, "posmatrajući ovaj priliv kao priliku za dolazak mlade, kvalifikovane, radne snage koja može da podstakne ekonomiju i premosti demografski jaz".

Kako je CEP naveo, u Srbiju su migrirali mladi profesionalci, uglavnom iz srednje i više srednje klase, koji rade u IT sektoru. Najdominantnije oblasti poslovanja su programiranje i konsalting, a osim toga, ruski migranti se u Srbiji bave i ugostiteljstvom, maloprodajom, a otvaraju i dosta salona za lepotu. Pored Beograda i Novog Sada, gde ih je najviše, novopridošli Rusi naselili su se i u unutrašnjosti Srbije, kao na primer u Subotici i Nišu.


Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU