Time nas gotovo svakodnevno zasipaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali. Čak i zvanični podaci pokazuju suštu suprotnost. U našoj državi, čini se, rastu samo cene i javni dug, dok plate i proizvodnja beleže pad.
Ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić na svom Tviter nalogu je objavio podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za april ove godine, koji jasno pokazuju da srpska ekonomija nije toliko dobro koliko vrh vlasti predstavlja.
Srpska ekonomija u slobodnom padu
— Dušan Nikezić (@dusannikezic) June 26, 2023
-Prerađ. industrija:⬇️2,6%
-Građ. dozvole:⬇️11,1%
-Promet u industriji:⬇️9,5%
-Promet u trgovini na malo:⬇️6,1%
-Prihod od PDV-a:⬇️5,6%
-Subvencije:⬇️31,3%
-Kapitalni budž. rashodi:⬇️43,1%
-Prosečna plata:⬇️0,4%
Šta raste? Samo cene i javni dug
Najveći pad beleži se u kapitalnim budžetskim rashodima, što su zapravo javne investicije, a pad iznosi 43,1 odsto.
Sledi pad subvencija koje daje država, i to za 31,3 odsto.
Pad je zabaležen i u građevinskoj industriji, gde je u odnosu na isti period prethodne godine, u aprilu izdato 11,1 odsto manje građevinskih dozvola. U padu od 9,5 odsto je promet u industriji, a 6,1 procenata iznosi pad prometa u trgovini na malo. Za 5,6 odsto smanjeni su prihodi od PDV-a.
Prerađivačka industrija je u aprilu zabeležila pad od 2,6 odsto.
Pored svega ovoga, u padu je i prosečna plata, ista ona za koju građani slušaju da je “najveća ikada”. Tako je ona u aprilu iznosila 83.812 dinara, a samo mesec dana ranije 85.485. U odnosu na prošlu godinu plata je nominalno veća za 14,8 odsto, ali realnost je drugačija.
Nominalno veća plata znači da je na račune srpskih radnika poslodavac zaista uplaćivao više novca. Međutim, realno su plate manje za 0,3 odsto. To zapravo znači da, i pored povišice, građani sada mogu da kupe manje nego pre godinu dana. I kada se gleda duži period, od januara do aprila 2023. godine, vidi se pad u odnosu na prethodnu – od 0,4 odsto.
Glas javnosti/N07S