Glas Javnosti
Posta

RASTU KAMATE ALI NE I KAMATE NA ŠTEDNJU: Veće ponude za štediše moguće u nedelji štednje

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Cena novca u svetu nezaustavljivo raste poslednjih meseci, međutim povećanja više važe za kamate na kredite i obveznice država i preduzeća. Ukratko na dug, sadašnji i budući. Kamate na depozite, bar u slučaju Srbije, još su na niskim nivoima i banke ne pokazuju preterane znake da su voljne da ih povećaju. Samo neke od njih ponudile su specijalizovane uslove za nova oročenja u evrima na tri godine

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, potvrdio je za Politiku da kod nas banke kamate na štednju, koje su vrlo niske, još "ne diraju". A moraće uskoro da ih povećaju.
- Banke će se vrlo brzo suočiti sa realnošću. Još pokušavaju da to povećanje malo odlože. Situacija je takva da referentne kamate centralnih banaka rastu, rizik raste. Ono što je vrlo bitno jeste to da se smanjuje likvidnost bankarskog sektora. Centralne banke povlače novčanu masu. Američki FED to već radi, isto je najavila i Evropska centralna banka. Bankama će biti potreban novac za njihove plasmane. Do sada su im izvor likvidnosti bile kvantitativne olakšice, odnosno štampanje novca, a sada će centralne banke da primene kvantitativno zatezanje. Znači reč je o obrnutom procesu u odnosu na raniji period kada su, zbog pandemije, centralne banke, pa i naša, ubacivale silne milijarde - kaže Grubišić.

Očekuje da će banke već u nedelji štednje, koja se tradicionalno održava oko 31. oktobra kada je Svetski dan štednje, da izađu sa novim, većim ponudama za štediše, a očekuje i konkurenciju među njima.
Prema podacima NBS-a za 31. avgust ove godine, ukupna štednja stanovništva iznosi 14,2 mlrd EUR, pri čemu je devizna štednja 13,5 mlrd EUR, a dinarska 87,3 milijarde dinara. Od devizne štednje najveći deo, oko 90% (12,1 mlrd EUR), odnosi se na štednju u evrima. Pritom, od početka godine ukupna štednja stanovništva porasla je za 592,3 mil EUR. Kada je reč o ročnoj strukturi dinarske štednje, prema podacima za kraj avgusta 2022. godine, dominira kratkoročna štednja (68,5 milijardi dinara, odnosno 78,4% ukupne dinarske štednje), od čega se veći deo odnosi na depozite oročene na rokove do godinu dana (42,1 milijarda dinara), a manji deo na depozite po viđenju (26,4 milijarde dinara). Na štednju ročnosti preko godinu dana odnosi se 21,6% dinarske štednje, u vrednosti od 18,9 milijardi dinara. U deviznoj štednji dominantno učešće ima kratkoročna štednja (do godinu dana), koja, prema podacima za kraj avgusta 2022. godine, u ukupnoj deviznoj štednji učestvuje sa oko 90%, pri čemu se ne beleže znatniji trendovi smanjenja ili povećanja ovog učešća u poslednje vreme.

U centralnoj banci napominju da štednja građana, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i jedan je od faktora finansijske stabilnosti. Iz perspektive građana, štednja u bankama predstavlja jedan od najsigurnijih, pa samim tim i dominantan vid ulaganja novca. Na atraktivnost ulaganja u štednju kod banaka utiče i to što je u pitanju za većinu stanovništva najdostupniji, najjednostavniji i najlikvidniji način ulaganja, u poređenju sa na primer ulaganjem u dinarske hartije od vrednosti, akcije ili u druge instrumente finansijskog tržišta. Napominju da na atraktivnost štednje utiče ne samo visina kamatnih stopa već i dodatne pogodnosti koje banke nude, kao što su mogućnost podizanja uloga bez gubitka ostvarene kamate i slično.
- Zaoštravanje monetarnih uslova i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu. Posmatrano sa stanovišta inflacije, rast kamatnih stopa, kroz usporavanje inflacije, doprinosi očuvanju makroekonomske stabilnosti, očuvanju realnih prinosa, kao i realnih dohodaka privrede i stanovništva, a samim tim i poslovnog i potrošačkog poverenja, što takođe ide u prilog rastu štednje - navode iz NBS-a, piše Politika.

Kamatne stope na depozite su još više negativne
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su kamatne stopa na dinarske kredite duboko realno negativne, jer inflacija raste brže nego što se one povećavaju.
- Međutim, kamatne stope na depozite su još više negativne nego na kredite, što obezvređuje štednju. Obezvređivanje dugoročne štednje stvara nesigurnost. Negativnim kamatnim stopama na depozite vrši se preraspodela imovine od štediša ka dužnicima. Ali dužnici su kod nas uvek bili glasniji od štediša - navodi Arsić za Politiku.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR