Rast troškova za hranu širom regiona pokazuje da inflacija ne posustaje
Autor: Glas javnosti
Zajednička karakteristika za Srbiju i zemlje regiona, kada su u pitanju troškovi za hranu, verovatno je činjenica da su cene u prodavnicama više od očekivanih (makar od strane potrošača), kao i da na namirnice odlazi veliki deo mesečne zarade.
U prosečnoj potrošnji troškovi ishrane najveći udeo imaju u Srbiji – više od 40 odsto. U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenata primanja, u Hrvatskoj 27, a u Crnoj Gori oko 30 odsto, navodi Demostat u svom istraživanju.
Inflacija poslednjih meseci jeste nešto niža, ali je još uvek veoma prisutna, što se vidi i po statističkim podacima zemalja u regionu – posebno kada je hrana u pitanju.
Hrvatski zavod za statistiku objavio je da su troškovi za hranu porasli za 5,8 procenata u junu 2025. godine u odnosu na isti mesec prethodne. Indeks potrošačkih cena (CPI) porastao je na 133,90 poena u junu sa 133,60 u maju 2025. godine.
Troškovi za hranu u Bosni i Hercegovini porasli su za 9,9 odsto u maju 2025. u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštila je Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS). CPI u BiH porastao je na 130,30 poena u maju sa 130,10 poena u aprilu 2025. godine.
I u Severnoj Makedoniji cene ne miruju, te su troškovi za hranu porasli za 6,3 procenata u junu 2025. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema podacima Državnog zavoda za statistiku. CPI u ovoj zemlji je porastao na 159,69 poena u junu sa 158,36 u maju 2025. godine.
Troškovi hrane u Crnoj Gori porasli su za pet procenata u junu 2025. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine. Indeks potrošačkih cena (CPI) u Crnoj Gori porastao je na 142 poena u junu sa 141,40 poena u maju 2025, objavio je crnogorski Zavod za statistiku.
Hrvati pokušavaju da smire divljanje cena u marketima
Hrvatska vlada je u maju ove godine donela odluku kojom je trgovcima nametnula obavezu da svakodnevno objavljuju digitalne cenovnike proizvoda na svojim veb stranicama, ali i da jasno istaknu takozvanu dodatnu cenu. Ovo je direktna mera kontrole cena kojom hrvatska Vlada želi da ograniči neopravdano povećanje cena osnovnih proizvoda i ojača zaštitu potrošača, piše portal Financije.hr.
„Svrha ove odluke je omogućavanje praćenja efekta promena cena osnovnih proizvoda, blagovremeno prepoznavanje poremećaja u snabdevanju tržišta i jačanje zaštite ekonomskih interesa naših građana“, rekao je ministar privrede Ante Šušnjar na sednici Vlade Republike Hrvatske.
Hrvatska je u februaru ove godine donela Odluku o direktnim merama za kontrolu cena određenih proizvoda i kategorija proizvoda u maloprodaji, kojom je utvrđena lista od 70 proizvoda sa ograničenim cenama. Ova odluka ima za cilj da pomogne u zaštiti građana od visokih cena u prodavnicama.
Tako, na primer, suncokretovo ulje od jednog litra maksimalno može da košta do 1,72 evra, UHT mleko (1l, 2,8 odsto mlečnih masti) do 1,03 evra, šećer (beli kristal, 1kg) do 1,33 evra, brašno (T-550) do 0,80 evra, (T-400) do 0,83 evra, sveža jaja (10 komada, klasa M) do 2,45 evra, testenine (500g, špagete) do 1,09 evra, beli pirinač (1kg) do 2,29 evra, pšenični hleb (1kg) do 1,50 evra.
Najviša cena za kilogram dugozrnog pirinča je 2,29 evra po kilogramu, 500 grama špageta do 1,09 evra, a za 10 svežih jaja, klase M iz kaveznog uzgoja do 2,45 evra. Najviša maloprodajna cena svinjskog vrata bez kostiju iznosi 5,49, pilećih/ćurećih viršli do 2,69, a hamburgera sa slaninom do 6,99 evra po kilogramu. Mlečna čokolada, tabla, bez aditiva, u pakovanju od 80 do 100 grama prodaje se za najviše 1,29 evra.
Prema kriterijumima osnovne potrošnje portala Numbeo, mesečni troškovi hrvatske porodice iznose 2.685 evra i za 10 odsto su viši nego u Srbiji, preneo je Demostat.
Nakon sniženja opet raste cena namirnica u Crnoj Gori
I Vlada Crne Gore je još od septembra prošle godine pokrenula kampanju „Ograničene cene“ sa ciljem ograničavanja profitnih marži na osnovne proizvode, koja je obuhvatila više od 500 artikala u velikim trgovinskim lancima. Ova akcija imala je trenutni efekat po pitanju pad cena i smanjenja inflacije, ali nije dala dugoročne rezultate, ako je suditi po komentarima građana.
U aprilu 2025. godine potrošačke cene su u proseku bile više za 0,8 odsto u odnosu na mart, dok je godišnja inflacija iznosila 3,4 odsto.
Najveći doprinos mesečnom rastu cena dali su: povrće (6,1 odsto), voće (10,7 odsto), odeća (4,1 odsto), farmaceutski proizvodi (4,7) i zakupnine stanova (3,9 odsto). Cene u restoranima, mesu i obući takođe su zabeležile rast, preneo je Investitor.me. U proseku, cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 1,4 odsto, dok su usluge u restoranima i hotelima skuplje za 1,3 procenta.
Prema računici Numbea, mesečni troškovi Crnogoraca su nešto viši – 2.190 evra, a navodi se da je Podgorica za 8,2 odsto jeftinija od Beograda, navodi Demostat.
Glas javnosti /B08S
SKINI APLIKACIJU
.jpg)
