Радници на онлајн платформама немају заштиту државе

Ускоро прво истраживање о процени броја дигиталних радника. – Нема могућности да страни послодавац поднесе свој део терета социјалног, радног и другог збрињавања ове радне снаге

Центар за истраживање јавних политика најавио је да ће у току ове године у великим градовима у Србији спровести прво национално истраживање о процени броја дигиталних радника ангажованих на онлајн платформама, али и оних који раде по позиву, преко мобилних апликација као што су „Глово”, „Волт”, „Кар-го”... Уз то, центар планира и да промовише предлоге за промену законских решења у вези са регулисањем радноправног статуса такозваних гиг радника.

Јер, како истичу надлежни, ова врста рада у Србији је у константном порасту, али је проблем што нема података о обиму платформског рада. Недостају подаци о њиховом учешћу у укупној запослености, демографским и професионалним карактеристикама, а нерешен је и њихов статус на платформама у оквиру националног законодавства.

– У првој фази бавићемо се испитивањем броја радника на платформама као што су „Апворк”, „Фриленсер” или „Гуру”, а у другој ћемо се ограничити само на „Апворк”, јер је на њој највећи број корисника из Србије. У децембру 2019. тамо је било регистровано око 30.000 наших грађана, што активних, што неактивних. Ипак, на тој платформи се налази убедљиво највећи број активних платформских радника у Србији, у поређењу са земљама региона, Бугарском, Хрватском, Грчком и Мађарском. Параметри за испитивање на које ћемо обратити пажњу биће искуство рада на платформама/мобилним апликацијама, врста посла/услуге коју пружају, радно време, приходи, да ли се рад обавља на једној или више платформи, радни статус у офлајн сфери, социјално, здравствено, пензионо осигурање, мотивација, послодавци... – најављују у Центру за истраживање јавних политика.

Питање уређивања радноправног положаја дигиталних радника захтева системски приступ. С тим у вези, додају у центру, на првом месту требало би поћи од увођења нових решења у Закону о раду.

– Не може се само фрагментарним изменама пореског законодавства мењати комплетна концепција радних односа у Србији, већ се то мора учинити добро осмишљеним изменама Закона о раду. Потребне су промене где би се адекватно одредили појмови од суштинске важности за правни положај ових радника, као што су радни однос, запослени и послодавац (уз увођење појма радник). Тиме би се обезбедила примена норми радног законодавства и на дигиталне раднике – сматрају у центру, додајући да су нужне и паралелне измене прописа из сфере социјалног осигурања, што би довело до увођења дигиталних радника у систем обавезног социјалног осигурања.

Овакав системски приступ, додају у центру, резултирао би и јасним порескоправним положајем дигиталног рада, чиме би се овакав вид делатности увео у редовне и регистроване привредне токове. Остаје проблем немогућности да се обезбеди да страни послодавац (платформа и послодавац-корисник) поднесе свој део терета социјалног, радног и другог збрињавања дигиталних радника, будући да он остварује највећу корист од овог целокупног односа. То ће, вероватно, морати да буде део неке будуће међународне регулативе каква, на пример, постоји код сузбијања трговине људима и прања новца, подвлаче у Центру за истраживање јавних политика.

Дигиталним радницима досад је саветовано да региструју сопствену предузетничку агенцију како би пословали легално и остваривали право на здравствено и пензијско осигурање. Истраживања показују да је готово трећина анкетираних дигиталних радника на овај начин регулисала свој статус, а остали остају у скривеној запослености услед недостатка других решења која би им, на пример, омогућила статус независних радника, по узору на већ постојећа решења за слободне професије (уметници, новинари, свештеници) у Србији. Тако они остају на евиденцији Националне службе за запошљавање или се воде као неактивно становништво, а њихов рад остаје невидљив.

Јелена Бојовић, директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у, истиче да се регистровање предузетничке агенције дигиталним радницима ипак не исплати у случају да преко платформи раде само повремено.

– Најчешће је то зато што је такав приход нередован, како по износу, тако и по динамици исплате, па овакви радници углавном раде у сивој економији. Кад је реч о земљама региона, истраживања показују да је 11 одсто радника у Хрватској, односно девет процената у Северној Македонији, имало искуства у раду на платформама, док је Србија оцењена као једна од земаља са највећим процентом оваквог ангажовања – подсећа Бојовићева, додајући да НАЛЕД предлаже да се Законом о раду уреди могућност рада преко платформи као посредника у ангажовању, али и осталих флексибилних облика ангажовања радника, попут повољнијег ангажовања на непуно радно време, фриленсера, „дељења” радника између два послодавца и слично.

Потрага за правним оквиром

Осим допуна Закона о раду, потребно је прилагодити и Закон о порезима на доходак грађана и Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање, како би се порески третман оваквог ангажовања прилагодио платежној моћи ових група запослених. У НАЛЕД-у подсећају да тренутно раде анализу која би требало да покаже како квалитетније осмислити правни оквир који ће уредити ову област, после чега ће моћи да се приступи законским изменама.

– Паралелно с тим, обавља се и анализа за посебне врсте послова, као што су домаћице, бејбиситерке, скупљачи секундарних сировина, физички радници у сектору грађевинарства, сезонски радници у туризму. Израда обе анализе предвиђена је Акционим планом за спровођење Националног програма за сузбијање сиве економије. Након што их финализирамо, верујемо да први предлог за измене закона можемо да дамо до краја ове године – најављује Јелена Бојовић.

SKINI APLIKACIJU