PREDVIĐANJA HARVARDA ZA ZEMLJE U TRANZICIJI: Evo šta čeka Srbiju do 2028.!

Kako je pokazalo istraživanje Univerziteta Harvard zemlje regiona će zameniti pozicije do kraja 2018. godine. Od 11 država, Srbija zauzima šesto mesto, dok Bosna i Hercegovina zauzima ubeljivo prvo, Hrvatska se nalazi na pretposlednjem.

Kako se navodi ovo je zaključak projekcije privrednog rasta koju objavljuju stručnjaci uglednog američkog Univerziteta Harvard.

Među tranzicijskim zemljama veću stopu rasta privrede u narednoj deceniji ostvariće Bosna i Hercegovina, u proseku 4,07 odsto godišnje (gotovo dvostruko više od Hrvatske) i Albanija sa 3,38 procenata. I dok se u slučaju BiH i Albanije očekivana brža dinamika privrednog rasta može ponajpre da se pripiše njihovoj nerazvijenosti, pa time i nižoj osnovici s koje kreću i kod koje se svaki rast privredne aktivnosti više i bolje odražava na ukupne podatke, kod drugih zemalja koje će se razvijati brže od Hrvatske to uglavnom nije slučaj.

Stručnjaci Harvarda očekuju da će prosečna godišnja stopa rasta BDP Slovačke do 2028. iznositi 3,28 odsto, Poljske 3,19 odsto, Rumunije 3,03 odsto, a Srbije 2,9 odsto. Bržu dinamiku razvoja od Hrvatske u narednoj deceniji će imati i Slovenija, u proseku 2,35 odsto, kao i Severna Makedonija – 2,26 odsto i Češka sa 2,19 odsto.

Iza Hrvatske po dinamici razvoja u narednom razdoblju među evropskim zemljama u tranziciji trebalo bi da budu jedino Mađarska i Bugarska, ali i one samo neznatno, s prosečnim godišnjim stopama rasta od 2,06 odsto, pokazuju prognoze stručnjaka s Harvarda.

-Zemlje koje su diverzifikovale proizvodnju u složenije sektore, poput Vijetnama i Kine, najbrže će se razvijati u nadolazećoj deceniji- ocenjuju na uglednom američkom Univerzitetu.

Eksplozija istočne Afrike

Osim Vijetnama i Kine, među zemlje koje će se u narednom razdoblju najbrže razvijati stručnjaci Harvarda ubrajaju i istočnoafričke države – Ugandu, Tanzaniju, Keniju, Etiopiju i Egipat, dok se od azijskih zemalja izdvajaju Mjanmar, Kambodža, Tajland, Malezija i Indonezija. Većina njih ostvarivaće stope rasta BDP od barem šest odsto godišnje, što će im omogućiti da postanu, a neke od njih to već i jesu, dinamična tržišta u razvoju.

Naravno, zasluge za tako brz razvoj i ovde delom leže u nerazvijenosti tih zemalja, ali ipak se ne može sve pripisati samo tom efektu niske osnovice. Dobar deo zasluga, ističu na Harvardu, leži i u diverzifikaciji privredne aktivnosti i u razvoju proizvoda koji se baziraju na novim tehnologijama i imaju veći udeo dodatne vrednosti.

(Izvor: Index.hr)

SKINI APLIKACIJU