Profesor Pravnog fakulteta: Nacionalizacija NIS-a nije dobro rešenje za Srbiju, kome se žuri?

Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu dr Zoran Čvorović je objasnio da to što "Gaspromnjeft" nije ponudio Srbiji prodaju većinskog udela u NIS-u ima veze sa tim što je operacija prodaje NIS-a prinudna, te stoga ne može da se primenjuje klauzula iz ugovora o pravu preče kupovine.

Situacija oko Naftne industrije Srbije (NIS) i dalje je neizvesna i čeka se odluka američkog OFAK-a za licencu za nastavak rada NIS-a. Predsednik Vučić je juče objavio da je Vlada Srbije jednoglasno usvojila njegov predlog da se ruskoj strani da rok od 50 dana da nađe novog vlasnika za NIS. Vučić je takođe naglasio da, ako ne dođe do promene vlasničke strukture, Srbija neće nacionalizovati kompaniju, već će ponuditi i višu cenu za njen otkup.

Rusi uopšte ne planiraju prodaju NIS-a

Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu dr Zoran Čvorović, za RT Balkan je istakao da izjavama o NIS-u, političari i mediji uznemiravaju građane i da nezadovoljstvo javnosti usmeravaju više na Rusiju nego na Ameriku, koja je uvela sankcije NIS-u.

Povodom Vučićeve izjave da će Srbija poštovati američke sankcije i da se obavezala pred američkim partnerima, profesor Čvorović napominje da to znači da će Srbija poštovati i tzv. "sekundarne sankcije", što, kako ističe, ukazuje na to da će ruska pravna i fizička lica, kao i njihovo poslovanje u Srbiji, dospeti u težak položaj.

Čvorović takođe primećuje da Vučić, koji je na konferenciji za medije tri puta ponovio da odbija da se nacionalizacija odmah sprovede, nije odgovorio na pitanje šta će se desiti ukoliko većinski vlasnik odbije ponudu Srbije. 

Vučić: Dajemo rok od 50 dana da se nađe novi kupac za NIS

Da li to znači, napominje on, da će Srbija nacionalizovati ovu kompaniju, ako vlasnik ne pristane da proda NIS Srbiji nakon 50 dana i uvođenja prinudne uprave.

"Plašim se da se može očekivati i takav korak vlasti u Srbiji", dodao je Čvorović.

Čvorović ističe da to što "Gaspromnjeft" nije ponudio Srbiji prodaju većinskog udela u NIS-u ima veze sa tim što je operacija prodaje NIS-a prinudna, te stoga ne može da se primenjuje klauzula iz ugovora o pravu preče kupovine.

"Ovo nisu normalni trgovinski uslovi. Većinski vlasnik ne odlučuje slobodno, već pod pritiskom američkih sankcija, a ugovori koji se zaključuju u uslovima prinude nisu valjani", objašnjava profesor.

On je takođe ocenio da je za Srbiju opstanak ruskog većinskog kapitala u NIS-u pitanje geopolitičkog interesa.

"Srbija nema razloga da bude nekorektna i koristi tešku situaciju, koja je posledica američkih sankcija Gaspromnjeftu, da na neki način primorava ruskog partnera da u uslovima prinude zaključi kupoprodajni ugovor", ukazuje Čvorović.

U Janafu veruju da će SAD dati licencu za nastavak rada NIS-a

Ocenjuje da to što se, prema rečima predsednika Vučića, Srbija obavezala da poštuje američke sankcije znači da bi, u slučaju eventualne kupovine NIS-a, Srbija bila u obavezi da zamrzne novac i ne stavi ga na raspolaganje ruskom prodavcu.

"To dovodi do ključnog pitanja: zašto bi ruski partner zaključio kupoprodajni ugovor sa bilo kim, pa i sa Vladom Srbije, ako će novac koji bude dobijen od prodaje NIS-a biti zamrznut, kao što to zahtevaju Amerikanci", naglašava sagovornik RT Balkan i dodaje da, u takvim uslovima, ruski partner nema nikakvog razloga da proda NIS.

Povodom američkog zahteva da se Srbija obaveže da će do transakcije doći, Čvorović je objasnio da mi ne možemo da budemo strana u kupoprodajnom ugovoru, već to mogu da budu isključivo "Gaspromnjeft" i eventualni kupac.

Prema njegovim rečima, Srbija se, po svemu sudeći, obavezala da istisne ruskog većinskog partnera iz NIS-a u slučaju da ne dođe do zaključenja kupoprodajnog ugovora.

"U prvoj fazi kroz prinudnu upravu, a u drugoj, u slučaju da ruska strana ne prihvati ponudu Srbije, i nacionalizacijom NIS-a",  dodao je Čvorović.

Đedović Handanović:Odgovor o licenci za rad NIS-a očekujemo danas ili noćas

Kome se to žuri da Rusija napusti energetski sektor Srbije?

Profesor je ocenio da je politički zahtev broj jedan EU i SAD - istiskivanje ruskog kapitala iz energetskog sektora u Srbiji, i naglašava da im se veoma žuri da se to završi, posebno imajući u vidu mogućnost brzog završetka sukoba u Ukrajini.

On podseća da se u poslednjem izveštaju Evropske komisije jasno traži od Srbije da izvrši energetsku diverzifikaciju, i dodaje da ne treba zaboraviti i da je Srbija prošle godine zaključila ugovor o strateškom partnerstvu u energetskoj oblasti sa Amerikom, koji podrazumeva da međusobne informacije o saradnji u energetskom sektoru ne budu dostupne trećim licima.

Međutim on ukazuje i da se postavlja pitanje zašto se Srbiji žuri, i zašto je prihvatila da u kratkom roku pristane na to da ruski kapital, pod prinudom, napusti srpski energetski sektor, kada je, kako podvlači, prisustvo ruskog kapitala geopolitički interes Srbije.

Glas javnosti/R02S

SKINI APLIKACIJU