PROCENE FISKALNOG SAVETA: I u 2023. godini očekuju se manji prihodi od akciza u budžetu Srbije

Niža naplata se očekuje i od akciza na alkoholna pića i kafu, dok se predviđa rast prihoda od akciza na duvan i energiju. Ipak, kada se podvuče crta, ukupni prilivi od akciza će nastaviti da padaju i ove godine, pre svega zbog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji.

Na osnovu rebalansa budžeta za 2022. godinu, prihodi od akciza u 2022. iznosiće oko 336,8 milijardi dinara, što je za 0,8 milijardi dinara manje u odnosu na prvobitnu budžetsku projekciju. Akcize na derivate nafte smanjene su za 9,2 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode povećane su za pet milijardi, dok su ostale akcize na energiju, alkoholna pića i kafu uvećane za 3,4 milijarde dinara, prenosi portal Ekapija.

Prihodi od akciza na derivate nafte biće manji zbog odluke države da prvo ograniči maloprodajne cene a potom i snizi porez na gorivo, kako bi ublažila posledice energetske krize. Vlada je ovakve mere tokom 2022. godine primenila više puta, smanjujući akcizu na derivate nafte u rasponu od 10 do 20%, koliki je i zakonski maksimum.

Fiskalni savet procenjuje da je snižavanje akciza na derivate nafte koštalo državu 2022. godine više od 20 milijardi dinara.

To nezavisno telo je ocenilo da se mere kao što su ograničavanje maloprodajnih cena i snižavanje poreza na derivate nafte relativno lako primenjuju, ali da od njih više koristi imaju građani sa većim prihodima. To potvrđuju i podaci o potrošnji domaćinstva u Srbiji, prema kojima najsiromašnija domaćinstva troše svega 3,6% za gorivo, dok ona sa najvećim prihodima za te namene izdvajaju više od 11 odsto ukupne potrošnje.

Dodatni problem je u tome što mere za ublažavanje energetske krize ne prate stimulansi za smanjenje potrošnje. Fiskalni savet zato predlaže da se umesto cenovne politika koja je usmerena na sve građane, uspostavi sistem koji bi pomogao onima koji su energetski najugroženiji.

Budžetski prihodi od akciza u 2023. godini projektovani su na oko 322 milijarde dinara, što je znatno manje u odnosu na prošlogodišnje prihode.Dodatno smanjenje je posledica najavljenog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji, konstatuju u Fiskalnom savetu.

U obrazloženju budžeta za 2023. godinu najavljuje se dalja primena manjih akciza na naftne derivate za 10%, kao i da neće biti redovnog povećanja drugih akciza po osnovu opšteg kretanja cena u 2022. godini.

Akcize na naftne derivate su jedina kategorija poreskih prihoda za koju se planira međugodišnje smanjenje, i to sa oko 177 milijardi dinara u 2022. na 169 milijardi dinara naredne godine. U Fiskalnom savetu podsećaju da je početkom 2022. godine izostalo redovno povećanje akciza, da bi u martu akcize na motorno gorivo bile privremeno umanjene za 20%, potom za 15%, a od sredine avgusta važi umanjenje za 10% od inicijalnog iznosa.

Nasuprot smanjenju prihoda od akciza na derivate nafte, budžetom za 2023. godinu je projektovan blagi rast prihoda od akciza na duvanske proizvode, za oko 2 milijarde dinara. Očekuje se da će ovi prihodi dostići oko 121,5 milijardi dinara, pri čemu najznačajniju stavku predstavljaju cigarete, koje čine 98% ukupnih akciznih prihoda od prerađevina duvana.

Na osnovu rebalansa budžeta za 2022. godinu, prihodi od akciza u 2022. iznosiće oko 336,8 milijardi dinara, što je za 0,8 milijardi dinara manje u odnosu na prvobitnu budžetsku projekciju. Akcize na derivate nafte smanjene su za 9,2 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode povećane su za 5 milijardi, dok su ostale akcize na energiju, alkoholna pića i kafu uvećane za 3,4 milijarde dinara.

Dodatni problem je u tome što mere za ublažavanje energetske krize ne prate stimulansi za smanjenje potrošnje. Fiskalni savet zato predlaže da se umesto cenovne politika koja je usmerena na sve građane, uspostavi sistem koji bi pomogao onima koji su energetski najugroženiji.

Budžetski prihodi od akciza u 2023. godini projektovani su na oko 322 milijarde dinara, što je znatno manje u odnosu na prošlogodišnje prihode. Dodatno smanjenje je posledica najavljenog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji, konstatuju u Fiskalnom savetu.

U obrazloženju budžeta za 2023. godinu najavljuje se dalja primena manjih akciza na naftne derivate za 10%, kao i da neće biti redovnog povećanja drugih akciza po osnovu opšteg kretanja cena u 2022. godini.

Kako objašnjavaju u Fiskalnom savetu, da bi se dostigao minimalni iznos akcize na duvanske proizvode od 1,8 EUR po paklici koji je propisan Direktivom EU, postojeći zakon propisuje da će se do 2025. godine dva puta godišnje povećavati specifični deo akcize za po 1,5 dinara. Stoga će taj iznos od januara 2023. biti 82,75, a od jula 84,25 dinara. Dodatno, prema važećoj regulativi ti iznosi se povećavaju ukoliko je opšti rast cena u prethodnoj godini iznosio više od 2%.

Prihodi od ostalih akciza na električnu energiju, alkoholna pića i kafu za narednu godinu su projektovani na oko 41,6 milijardu dinara, što je povećanje za oko 4% u poređenju sa očekivanim prihodima u 2022. godini. Budžetski plan podrazumeva da će akcize na električne energiju zabeležiti rast sledeće godine, dok će ukupan iznos akciza na alkoholna pića i kafu opasti.

Približno polovinu prihoda od ostalih akciza čine akcize na električnu energiju, a u Fiskalnom savetu procenjuju da će oni ove godine premašiti 20 milijardi dinara, dok će naplata akciza na alkoholna pića i kafu iznositi oko 17,7 milijardi dinara.