Prekovremeni rad u EU: Ko radi najviše, a ko najmanje?

Zanimljivo je da se radne navike razlikuju i u pogledu vrste zaposlenja, gde samozaposleni sa zaposlenima imaju duže radne nedelje u poređenju sa samostalnim radnicima bez zaposlenih.

Prema podacima Eurostata, varijacije u radnim satima se mogu videti ne samo između zemalja već i unutar različitih sektora i vrsta zaposlenja.

Na primer, u sektorima kao što su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo radna nedelja je obično duža u poređenju sa drugim sektorima kao što su obrazovanje ili umetnost i zabava.

Pored toga, razlike u radnim satima između muškaraca i žena takođe su prisutne, gde muškarci generalno rade duže nedelje.

U nekim zemljama, poput Holandije i Norveške, radne nedelje su znatno kraće od proseka EU, dok su u Turskoj radne nedelje najduže​.

Koja zemlja je najprivlačnija za strane investitiore?

Zanimljivo je da se radne navike razlikuju i u pogledu vrste zaposlenja, gde samozaposleni sa zaposlenima imaju duže radne nedelje u poređenju sa samostalnim radnicima bez zaposlenih.

Ovo ukazuje na složenu dinamiku radnog vremena u različitim ekonomskim i socijalnim kontekstima.

Evropa generalno teži ka boljoj ravnoteži između posla i privatnog života, što je vidljivo u visokom rangiranju evropskih zemalja kada je reč o zadovoljstvu radno-životnom ravnotežom​.

Na osnovu ovih podataka, članak može biti obogaćen detaljnijim informacijama o specifičnostima tržišta rada u EU, varijacijama među zemljama i sektorima, kao i implikacijama ovih razlika na kvalitet života radnika.


Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU