Tako se na stranicama koje kod nas okupljaju ljubitelje Grčke sve više priča o novoj uredbi Vlade Grčke o zapošljavanju radne snage iz zemalja van Evropske unije za vreme turističke sezone.
„Zakon je stari, samo što je dopunjen nedavno povećanjem dozvola za rad u turizmu i poljoprivredi i navodno lakšoj i bržoj proceduri“, kaže za Nova.rs Nataša Ka, administratorka grupe Grčka Info koja je podelila detalje dopunjenog zakona za članove zainteresovane da nađu posao u Grčkoj.
Kako je pojasnila u komentarima, do sada je broj dozvola za radnike van EU bio mizeran, a procedura i papirologija je bila veoma komplikovana i čekalo se dugo. Sad je utvrđen maksimalni broj boravišnih dozvola za državljane zemalja izvan EU za rad u Grčkoj za 2023. i 2024. godinu – 167.925 dozvola, a ljudi van EU koji žele da rade u turizmu trebalo bi da mogu lakše, brže i sigurnije da dođu do posla u Grčkoj.
„Za radnike van EU važi isti okvir koji reguliše radne odnose grčkih/evropskih radnika (plata, minimalna zarada, radno vreme, zdravstvena zaštita, itd.). Pored toga, poslodavci sezonskim radnicima moraju obezbediti smeštaj za njihov boravak (a nedostatak smeštaja i visoke cene smeštaja su upravo jedan od centralnih problema zašto Grci odbijaju ove poslove)“, napominje se.
Međutim, ispostavlja se da nije to jedini razlog što Grci baš i neće da rade sezonske poslove u Grčkoj – plate su važan faktor, a mogle bi da pokolebaju i radnike iz Srbije koje je privukla ideja o sezonskom poslu na moru.
„Još jedan razlog zašto Grčka ove godine traži toliko radnika iz zemalja van EU je taj što Grci i drugi radnici iz Evropske unije ne žele da rade u Grčkoj i odlaze da rade u druge zemlje EU jer im je u Španiji plata 1.600 EUR za 5 dana rada u nedelji, 8h dnevno i to se striktno poštuje. Dok će u Grčkoj dobiti 900 – 1.000 EUR, za 14 sati rada dnevno i 30 dana u mesecu“, tumači Nataša Ka, a skreće pažnje i na najtraženije profesije.
„Prošle godine najviše je nedostajalo čistačica (7.360), konobara (5.164), pomoćnika konobara (3.883) i recepcionera (3.460). Slede barmeni (2.729), perači sudova (2.866) i tehnička podrška (2.054). Specijalnost sa najvećim procentualnim manjkom u odnosu na predviđena mesta bila je somelier (361), a zatim slede izvršni direktor za odnose sa gostima (1.083), pomoćnik baštovana (489) i pomoćni recepcioner (1.393)“.
Dala je i neke primere plata ponuđenih u oglasima – sobarica može da dobije 800-1300 evra, spasilac na bazenu 1100 evra, konobar ili barmen 1600-1700 evra, recepcioner 1200-1400 evra, iskusni kuvar 2500-2600 evra…
No, pitanje je kako će sve to proći u praksi – ono što se za sada zna je šta treba da uradi poslodavac u Grčkoj ako želi da zaposli radnike iz Srbije.
„Poslodavac treba da podnese online zahtev Ministarstvu za imigraciju i azil, u kojem navodi broj radnih mesta, nacionalnost državljana zemalja van EU, sektor (da li je građevina, ugostiteljstvo, turizam, poljoprivreda itd) i period zaposlenja. Uz zahtev se prilažu i neka prateća dokumenta.
Akt o odobrenju zapošljavanja, poslodavcu se šalje elektronskom poštom, zajedno sa ugovorom o radu koji potpisuje poslodavac i nadležnom grčkom konzularnom organu. Ako su u pitanju radnici iz Srbije, šalje se na mail konzulatu u Beogradu.
Nadležni grčki konzulat zatim poziva zainteresovane državljane Srbije, za koje je izdat akt o odobrenju, da uđu u Grčku radi zaposlenja. Zainteresovani se moraju lično javiti u konzulat radi potpisivanja odgovarajućeg ugovora o radu i izdavanja nacionalne ulazne radne vize“, prenosi stranica Grčka Info.
Glas javnosti/Nova.rs