Posle rata za energente dolazi i "rat za hranu"

Pandemija, rat u Ukrajini, suša, usporeni lanci snabdevanja i sve skuplja proizvodnja jesu poljuljali, ali ne i ugrozili domaći prehrambeni suverenitet. Žitarica, mesa, ulja, krompira, jabuke i šljive imamo više nego što trošimo. 

"Na našu sreću još uvek imamo selo koje jeste u problemima, ali gde živi oko 40 posto stanovništva, i u najkriznijim godinama, dakle, da bi se obezbedila prehrambena sigurnost, selo je najveći amortizer", kaže agroekonomista Milan Prostran.

Kaže da je ulaganje u male i mlade poljoprivrednike nova strategija Evropske unije za proizvednju veće količine hrane u zdravijoj životnoj sredini. Hrana jeste strateška roba, ali je i motor ekonomskog rasta.

"Ako je svetska kriza, to samo znači da će cene tih namirnica u inostranstvu biti više pa će u skladu sa tim i naši poljoprivrednici i naši prerađivači moći da zarade više prodajući taj višak koji ovde ostvaruju. A ako bude ovde ograničenja, cena će moći da kompenzuju eventualno te razlike ograničene cene na domaćem tržištu kroz, recimo, ekstraprofit koji bi eventualno mogli da ostvare izvozom te robe na drugo tržište", objašnjava  Aleksandar Bogunović iz PKS-a.

"Ukoliko bi sprečavanja izvoza bilo, naravno poljoprivrednici bi imali niže cene i samim tim ne bi mogli da investiraju, to jest manje bi mogli da investiraju tako da bi to osetili već u sledećim godinama", kaže dr Vlado Kovačević sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Pored primamljivih ponuda iz inostranstva za otkup naših zaliha, hranu moramo da čuvamo za sebe, rekao je nedavno predsednik Srbije. Upozorava da u svetu posle rata za energente dolazi i "rat za hranu".