Poreska uprava proverava 150 građana: GDE SU DOKAZI O POREKLU IMOVINE?

Kod nas se ne zna ko su ti bogati ljudi, a ko nisu. Ako se ovako nastavi tek 2035. godine ćemo imati prvi rešen slučaj i prvo podneto rešenje o plaćanju poreza – kaže poreski savetnik.

Poreska inspekcija je od početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, marta 2021. godine, do sada sprovela prethodni postupak i sačinila odgovarajuće izveštaje o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima za oko 150 građana (fizičkih lica), saznaje Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Iako do sada, kako navode, nisu doneli nijedno rešenje o utvrđenom posebnom porezu, poresku kontrolu, kao poslednju fazu u celom postupku, “trenutno prolazi nekoliko poreskih obveznika”.

Kako su obrazložili u Poreskoj upravi, oni vode postupke utvrđivanja vrednosti imovine za fizička lica koja su u tri uzastopne godine imala uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode za više od 150.000 evra.

Broj građana čiji su podaci za ove dve i po godine obrađeni, daleko je veći.

“U Poreskoj upravi Republike Srbije obrađeni su podaci o imovini i prijavljenim prihodima za ukupno 1.184.503 fizička lica. Od tog broja, za 13.522 fizička lica utvrđeno je da su u posmatranom periodu, a najviše u tri uzastopne godine, imala uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode u iznosu većem od 150.000 evra”, kažu za Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Narodna banka Srbije objavila rok za uplatu četvrte rate poreza na imovinu

Na naše pitanje na koji način Odeljenje za rizike Poreske uprave utvrđuje nesrazmeru u imovini i prihodima i kakve se sve procedure sprovode, oni objašnjavaju da su postupci složeni i da se sastoje iz tri faze. Prva je analiza rizika, zatim se sprovodi prethodni postupak i na kraju postupak poreske kontrole i utvrđivanje posebnog poreza.

“Na osnovu ustanovljenog registra rizika kojim raspolaže Poreska uprava, izdvajaju se fizička lica za sprovođenje prethodnog postupka i postupka poreske kontrole, tako što se fizičkim licima dodeljuje status sa definisanim niskim, srednjim ili visokim rizikom po poštovanje propisa”, naglašavaju u Poreskoj upravi.

Faza prethodnog postupka sprovodi se na osnovu sprovedene analize rizika. Tako je Poreska uprava, kako su nam naveli, do sada sprovela prethodni postupak i sačinila odgovarajuće izveštaje o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima za oko 150 građana.

“U prethodnom postupku Poreska uprava pribavlja raspoložive podatke iz internih i eksternih baza podataka o oblicima imovine, nepokretnosti, pokretnosti, udelima i akcijama u privrednim društvima, podatke o finansijskim instrumentima, štednim i drugim ulozima kod poslovnih banaka, i drugo, kojim raspolažu fizička lica u cilju utvrđivanja vrednosti uvećanja njihove imovine u određenom periodu”, ističu u Poreskoj upravi.

Koje promene Zakona o porezima na imovinu stupaju na snagu 1. januara?

Nakon toga, u daljem postupku, a to je poreska kontrola, učestvuje i građanin (fizičko lice) čija su imovina i prijavljeni prihodi predmet kontrole.

“To obuhvata izuzetno složene poreske postupke praćenja tragova novca obveznika u kontroli, koji zahtevaju dug i kompleksan rad inspektora koji vode postupak, a sve u cilju da se potpuno i tačno utvrde sve potrebne činjenice i okolnosti, kao i da se razmotre svi dokazi koji su od značaja za utvrđivanje imovine na koju se utvrđuje poseban porez”, kažu za Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Za sada nije doneto nijedno rešenje o utvrđenom posebnom porezu.

“Poreska uprava do danas nije donela rešenje o utvrđenom posebnom porezu. U toku su postupci poreske kontrole porekla imovine za nekoliko obveznika”.

Podsetimo, prema samom zakonu, imovina za koju se utvrdi da nema pokriće u prihodima ispitivanog fizičkog lica oporezuje se po stopi od 75 odsto, a ceo prihod od posebnog poreza pripada budžetu Republike Srbije.

“Jedinica Poreske uprave utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole, primenom stope posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu koja je utvrđena prema ovom zakonu”, navedeno je u članu 16 ovog zakona.

PRONEVERILI MILIONE DINARA: Hapšenja zbog utaje poreza i pranja novca

Kada se radi o krivičnim prijavama, u Poreskoj upravi objašnjavaju da u slučaju sumnje o tome obaveštavaju sve relevantne nadležne organe.

“Nakon što se u postupku utvrđivanja porekla imovine utvrde činjenice koje ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo Poreska uprava će postupiti u skladu sa odredbama člana 9. Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, i o tome obavestiti policiju, Sektor poreske policije, Javno tužilaštvo i druge nadležne organe”, ističu u Poreskoj upravi.

Iako se i poreski stručnjaci slažu s tim da je, kako navode u Poreskoj upravi, sprovođenje Zakona o utvrđivanju porekla imovine veoma složen i kompleksan postupak, i da zahteva vreme, ipak im deluje da je do sada sačinjenih 150 izveštaja o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima malo.

Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, kaže da je naše sudstvo sporo i da ćemo “ako se ovako nastavi tek 2035. godine imati prvi rešen slučaj i prvo podneto rešenje o plaćanju poreza”.

Prema njegovom mišljenju, jako je loše to što je Poreska uprava izuzetno zatvorena za javnost, pa zato postoje nerealna očekivanja.

“Kod nas se ne zna ko su ti bogati ljudi, a ko nisu. O tome samo čitamo u tabloidima. Svi mi imamo ubeđenje da neki ljudi ne rade ništa a imaju milione, i ne plaćaju porez. Možda to uopšte nije istina. Poreska uprava nikada nije reagovala na sve te natpise u medijima. Nije izašla u javnost i otvoreno rekla ko je bogat ali uredno plaća porez, a ko to nije ili ne plaća porez državi. I za sve one pevačice koje imaju gomilu javnih nastupa… Barem da su izašli i rekli jeste tako, ali one su platile porez na sve te nastupe ili nisu, pa da znamo”, smatra Vasić.

Glas javnosti/N01S

SKINI APLIKACIJU