Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, u Srbiji je bilo oko 628.000 poljoprivrednih gazdinstava i još 2.000 pravnih lica. Među njima su dominirala mala i srednja gazdinstva. Uprkos svim merama države, broj gazdinstava se do narednog popisa 2018. godine smanjio za 62.000, pa je tako prema podacima RZS iznosio 566.000. Prema ostalim podacima, tek svaki 14. nosilac poljoprivrednog gazdinstva je mlađi od 40 godina, dok je prosečna starost nosilaca gazdinstva 61 godina.
Razlozi za smanjenje broja gazdinstava mogu biti dvojaki - sa jedne strane je to ukrupnjavanje, a drugi je napuštanje sela i gašenje gazdinstava. Ovaj proces traje već neko vreme, a na narednom popisu poljoprivrede će tek moći da se stvori realnija slika. Mala i srednja domaćinstva na poslednjem popisu, 2012. godine su činila 77,8 odsto u ukupnom broju gazdinstava i s obzirom na to stanje s velikim učešćem malih gazdinstava moglo se očekivati da će u ravničarskim delovima – Vojvodini, Mačvi i Pomoravlju, gde je bilo interesa za kupovinu zemljišta, doći do ukrupnjavanja poseda.
U našoj zemlji subvencije u poljoprivredi prosečno iznose 35 evra po hektaru, dok su u EU od 500 do 900 evra po hektaru. Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je 1.000 dolara, dok je recimo u Holandiji 17.000 dolara, dok sa druge strane Srbija ima značajno veće obradive površine od Holandije koja po vrednosti izvoza u oblasti poljoprivrede zauzima drugo mesto u svetu. Dakle, naši potencijali su ogromni, ali daleko od iskorišćenih.
Razvoj poljoprivrede Srbije u poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje. Nema mnogo zainteresovanih jer u 86 odsto sela opada broj stanovnika, a u posmatranom periodu došlo je do povećanja prosečne površine po gazdinstvu sa 5,4 hektara u 2012. na 6,1 hektaraa u 2018. godinu, u Vojvodini sa 10,9 hektara na 12,3 hektara. Broj najmanjih gazdinstava, koja koriste do dva hektara poljoprivrednog zemljišta, prema podacima RZS-a smanjen je u odnosu na 2012. godinu za 27 odsto, prenosi otvoreno.in.rs.