PORASLI TROŠKOVI: Za prolećnu setvu potrebno i za četvrtinu više novca nego prošle godine

- Prosečni direktni troškovi za setvu suncokreta iznosiće oko 550 EUR po hektaru, a za kukuruz oko 600 EUR po hektaru. U ove troškove su uključeni mineralno đubrivo, semenski materijal, gorivo i hemijski preparati za zaštitu bilja. Zakup je u proseku 400 evra po hektaru. Osim ovih, imamo i trošak finansiranja, odnosno kamata, ali i priključene indirektne troškove, te je jasno da će ovogodišnja proizvodnja biti vrlo skupa - dodaje sagovornik RTS-a.

Deo novca za setvu, objašnjava, obezbeđen je iz sopstvenih izvora, deo od banaka, a delom od dobavljača.

- Ove godine je bitnije nego ikad ranije što više repromaterijala kupiti na avans i tako ostvariti što bolje cene, kako bi cena koštanja naših proizvoda bila što manja. Na ovaj način se u značajnoj meri kontroliše rizik, ali i otvara prostor za profitabilnost - kaže Vereš.

Proizvođači, objašnjava, treba da razmišljaju o svim opcijama finansiranja, da pažljivo procene troškove i tada odluče da li da se zadužuju.

- Krediti nisu a priori ni dobri, ni loši. Bitno je da je naša poslovna logika zdrava i da se temelji na realnim očekivanjima, a ne na lepim željama. Mislim da imamo jako mnogo problema u poljoprivredi upravo zbog izuzetno loše finansijske pismenosti. U praksi su česti slučajevi kupovine osnovnih sredstava iz obrtnog kapitala, lošeg stukturiranja otplate kredita, prezaduživanja kao i investicija u predimenzionirane proizvodne kapacitete. To su proste stvari koje mnogo koštaju poljoprivrednike i sa porastom kamatnih stopa koštaće ih značajno više. Bitno je ove stvari shvatiti jer one često prave razliku između uspešnog i neuspešnog poljoprivrednog gazdinstva - ističe Vereš.

U Zadružnom savezu Vojvodine kažu da se tačna setvena struktura u čitavoj zemlji još ne zna, ali se može pretpostaviti na osnovu informacija od proizvođača.

- Tradicionalno, najveće površine će biti posejane kukuruzom. Primetan je rast interesovanja za setvu suncokreta, koji je imao najmanji pad prinosa prošle godine usled suše, kao i pad interesovanja za soju, zbog prošlogodišnjih gubitaka na ovoj kulturi u visini prinosa, ali i zbog silaznog trenda cene soje. Ove godine je povećana zainteresovanost sa šećernu repu, prvenstveno zbog povećanja subvencija za ovu vrstu proizvodnje, pri čemu je u protekloj deceniji postojao stalni trend smanjenja površina pod šećernom repom - kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Iz godine u godinu setva je sve skuplja. Računica pokazuje da će ovoga puta zavisno od vrste useva i primenjene agrotehnike za setvu biti potrebno 15 do 25% više novca nego lane.

- Prošlogodišnje setve se sećamo kao najskuplje u istoriji. U odnosu na cene koje smo tada imali, semenski materijal je značajno skuplji. Najviše je poskupelo seme soje, za više od 80%. Seme kukuruza je skuplje za oko 25%, a seme suncokreta oko 60%. Cena goriva je u odnosu na prošlu godina viša 4%. Kod mineralnih đubriva koja su imala izuzetno veliki rast cena prošle godine, postoje različite tendencije zavisno od vrste. Azotna đubriva su jeftinija za 20-35%, dok su mešana poskupela za oko 6% - ističe sagovornica RTS-a.

- Postoji bojazan da zbog velikih ulaganja u proizvodnju, može izostati puna primena agrotehnike kod mnogih poljoprivrednih gazdinstava - upozorava Nestorov Bizonj.

Stručnjaci potvrđuju da će i ove godine kukuruz dominirati njivama u Srbiji.

- U struktri ovogodišnje prolećne setve, kada se seju širokoredi ratarski usevi - okopavine, najviše će biti posejano kukuruza. Oko milion hektara. Slede industrijske biljke i to suncokret oko 250.000 hektara, koliko i soja. Najmanje površine zauzeće šećerna repa. Oko 50.000-60.000 hektara - kaže Ljubiša Kolarić, rukovodilac master studijskog programa Poljoprivreda, modul Ratarstvo i povrtarstvo sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

- Najzahtevnija je "kraljica ratarskih useva" tj. šećerena repa. Ulaganja u hektar ovog useva kreću se između 1.200-1.550 EUR. Istovremeno, najmanja ulaganja su za suncokret, oko 600-700 EUR po hekrtaru - dodaje sadovornik RTS-a.

Osim o tome kako će obaviti setvu, proizvođače brine i to kakva će biti čitava proizvodna godina.

- Najveći problemi proizvođača su neizvesnost u proizvodnom procesu - varijabilni troškovi proizvodnje i cenovna nestabilnost finalnih proizvoda. Ništa manju brigu im ne zadaje nepredvidivost vremenskih uslova - objašnjava Ljubiša Živanović, rukovodilac osnovnog studijskog programa Biljna proizvodnja, modul Ratarstvo i povrtarstvo sa Poljoprivrednog fakutlteta u Zemunu.

- S obzirom na važnost naših strateških proizvoda, zrna pšenice i kukuruza, koji su namenjeni i domaćem tržištu i izvozu, setvena struktura u Srbiji generalno ne bi trebalo da se menja značajnije u odnosu na aktuelnu. Tako bi kukuruz trebalo da zauzima oko milion hektara, a pšenica i ječam između 600 i 700 hiljada hektara. Soju, suncokret i uljanu repicu bi zajedno trebalo sejati na oko 550.000 hektara, a šećernu repu na 40.000 do 50.000 hektara. Lucerku bi trebalo gajiti na čak 150.000 hektara - dodaje Živanović.

Imajući u vidu vremenske prilike u prethodnom periodu, ali i to kako su prošli lane ne čudi što se poljoprivrednici preračunavaju kako će finansirati proizvodnju. Potpuno je razumljivo i to što strepe da li će tokom leta biti dovoljno padavina, kolike će prinose ostvariti i kako će se kretati cene njihovih proizvoda, prenosi portal Ekapija.