Glas Javnosti

POGLEDAJTE KOLIKO SU LUKSUZNE STANKOVIĆEVE ZGRADE! Protežu se na 5.000 spornih KVADRATA, a u njiima sve PUCA!

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Ove tri zgrade Stankovićeve firme Stefial našle su se u BIRN-ovoj bazi divlje gradnje koja broji više od 300 objekata sa oko pola miliona kvadrata ozakonjenih bez jasnog zakonskog osnova.

Danima su radnici raščišćavali ruševine starih zgrada u Kursulinoj ulici na beogradskoj opštini Vračar. Krajem novembra 2018, parcela je bila samo golo tlo i braon zemlja se jasno videla na nekoliko satelitskih snimaka Gugla.

Tviter Printskrin
foto: Glas javnosti

Ove zgrade srušene su najmanje šest meseci pre nego što je investitor, firma Stefial, poznatog bivšeg fudbalera Dejana Stankovića i Dragana Ruvarca, dobila dozvolu za rušenje, u martu 2019.

Godinu dana kasnije, završena je gradnja kompleksa koji su činile dve gotovo identične zgrade podignute jedna do druge, u Kursulinoj ulici i u susednoj Baba Višnjinoj, piše BIRN.

Ove dve zgrade zajedno imaju 3.500m² više nego što je to dozvoljeno građevinskim dozvolama.

Obe su, međutim, i ozakonjene, iako Zakon decidno propisuje da mogu da budu ozakonjeni samo objekti koji su bili konstruktivno završeni, odnosno „pod krovom“, u trenutku stupanja ovog zakona na snagu u novembru 2015. i koji se vide na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) iz tog perioda.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da ovo nisu jedina sporna ozakonjenja odobrena firmi Stefial. Zgrada koju je ova kompanija prethodno sazidala na Dorćolu, sa neto 1.700m² više nego što je predviđeno građevinskom dozvolom, ozakonjena je iako nije bila završena u novembru 2015.


Iz ove kompanije, kao ni iz beogradskog Sekretarijata za poslove ozakonjenja nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o izgradnji i ozakonjenjima ovih objekata.

Ove tri zgrade Stankovićeve firme Stefial našle su se u BIRN-ovoj bazi divlje gradnje koja broji više od 300 objekata sa oko pola miliona kvadrata ozakonjenih bez jasnog zakonskog osnova.

Restoran u drvetu Ribolovačka priča u Baba Višnjinoj 34 godinama je okupljao Vračarce i ljubitelje ribljih specijaliteta. Restoran, zajedno sa okolnim kućama – sve do Kursuline 25 – srušen je kako bi počela gradnja prve zgrade kompleksa Royal Residence.

Stefial je dobio građevinsku dozvolu u junu 2018. za izgradnju zgrade od 2.674m² neto površine sa podrumom, prizemljem, tri sprata i povučenim spratom.

Iako su građevinska dozvola i lokacijski uslovi dozvoljavali pet nadzemnih etaža, Stefial je digao sedam, pa neto površina objekta iznosi 4.199m².

Prosečna cena novogradnje na Vračaru 2018. godine bila je oko 1.900 evra po kvadratu, ali su skuplje lokacije dostizale cenu od 3.000 evra po kvadratu, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.


Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da je investitor dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, ukoliko u toku izgradnje nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu ili glavni projekat.

Ukoliko izmene nisu u skladu sa dobijenim lokacijskim uslovima, investitor mora da prvo traži izmenu važećih lokacijskih, pa tek onda izmenu građevinske dozvole.

Firmi Stefial, ipak, izmena nije bila neophodna. U novim parametrima, Sekretarijat za poslove ozakonjenja objekata, na čelu sa tadašnjim sekretarom Nemanjom Stajićem, ozakonio je zgradu 5. novembra 2018, iako je izgrađena posle 2015. godine i samim tim nije vidljiva na snimcima RGZ-a koji služe kao osnov za ozakonjenja.

Zgrada je viša nego što je to dozvoljeno lokacijskim uslovima – umesto 18 metara novinari BIRN-a su koristeći online alate izmerili nešto manje od 30 metara visine.


U zaglavlju rešenja o ozakonjenju objekta u Baba Višnjinoj stoji godina 2010. kao godina kada je zahtev za legalizaciju podnet Sekretarijatu. Nije jasno za koji objekat je traženo ozakonjenje, pošto satelitski snimak iz tog perioda pokazuje da se na tom mestu nalazilo nekoliko starih kuća. Među njima je bila kafana Ribolovačka priča.

Sekretarijat za poslove ozakonjenja nije odgovorio na zahtev novinara BIRN-a da im se po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja odobri uvid u zahtev iz 2010. godine, te nije jasno kako je na osnovu tog zahteva ozakonjena zgrada koja te 2010. nije ni postojala.


Glas javnosti

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR