Plate u Srbiji porasle, ali i dalje ispod EU proseka

Jovanović navodi da su se za 15 godina prosečne bruto zarade utrostručile u Albaniji, udvostručile na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, a povećale za 75 procenata u Bosni i Hercegovini i 50 procenata u Crnoj Gori.

 

Kada se pogleda napredak ostvaren u pogledu zaposlenosti, između 2010. i 2023. godine je stopa zaposlenosti porasla za oko 15 procentnih poena u svim ekonomijama. Međutim, razlike ostaju: Albanija, Crna Gora i Srbija su sada blizu proseka EU od oko 65 procenata, dok su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija niže, sa oko 55 procenata.

Aktivnost tržišta rada se takođe poboljšala, mada u manjoj meri i sa većim varijacijama. Albanija, Crna Gora i Srbija sada imaju stope aktivnosti između 72 i 76 procenata, što je blizu proseka EU od 75 procenata i više od oko 60 procenata u 2010. godini. U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji aktivnost je niža i iznosi između 60 i 65 procenata.

 

"Tržišta rada na Zapadnom Balkanu su pretrpela duboke promene u poslednje dve decenije. Nezaposlenost je naglo opala, dok su učešće u radnoj snazi i zaposlenost porasli, baš kao i plate. Ipak, veliki izazovi i dalje postoje. Učešće i zaposlenost ostaju mnogo niži među ženama, mladima i manje obrazovanim, dok stope nezaposlenosti ostaju znatno veće za ove grupe", navodi se u studiji.

 

Svuda u regionu nezaposlenost među mladima i niskoobrazovanima je otprilike dva do tri puta veća od ukupne stope, a nezaposlenost žena takođe prevazilazi prosek. Razlike u zaposlenosti i aktivnosti ostaju velike. Mladi i niskoobrazovani pojedinci beleže stope od samo jedne trećine do jedne polovine proseka, dok učešće žena takođe znatno zaostaje.

 

S druge strane, kompanije se sve više žale da ne mogu da pronađu radnike. Nedostatak radne snage je u istraživanju Balkanski barometar iz 2024. godine naveden kao poslovna prepreka broj jedan od strane kompanija u regionu, ispred neformalne ekonomije i političke nestabilnosti.

 

Prilikom detaljnije procene problema nedostatka radne snage, analiza internet stranica sa oglasima za posao u regionu pokazala je da su najoglašavaniji poslovi za prodavce i osoblje u prodavnicama, vozače, distributere, kuvare i čistače.

 

Ova mesta bi mogla biti popunjena postojećim rezervama radne snage u regionu, neaktivnim ženama, mladima i niskoobrazovanim, ukoliko bi se potražnja u ponuda uskladile i ukoliko bi se poboljšali uslovi rada, uključujući plate. Stoga ovo više ukazuje na neusklađenost u ponudi radne snage, a ne na stvarne nedostatke, konstatuje Jovanović.

Jedan od odgovora na ove nove izazove bio je dovođenje radnika iz inostranstva. Na primer, Srbija je izdala više od 52.000 radnih dozvola u 2022. godini, dok je Crna Gora izdala skoro 30.000, a priliv dolazi uglavnom iz Turske, Bangladeša, Indije, Nepala i drugih zemalja. Ove procese predvodila je poslovna zajednica, sa malo sveobuhvatne strategije ili regulacije. Nije bilo napora za integraciju, a bilo je mnogo izveštaja o zloupotrebama i diskriminaciji.

 

Na fundamentalnijem nivou, ovi radnici su obično niskokvalifikovani, kao i mnogi nezaposleni u regionu. Shodno tome, oni malo čine da ublaže nedostatak radne snage, koji je koncentrisan u visokokvalifikovanim zanimanjima, navodi se u studiji Aspen instituta.