PADA MU CENA I UGLED! Gde ima litijuma i zašto je PRLJAVA TEHNOLOGIJA

Iako je litijum i dalje jedna od glavnih sirovina budućnosti, i mada se u mnogim zemljama intenzivno traga za rezervama tog metala, čini se da je veliko uzbuđenje oko litijuma prošlo.

Cena mu pada - kao i ugled, prenosi "Dojče vele".

RIO TINTO ĆE DA TRUJE SRBIJU DO KRAJA VEKA: Uznemirujući podaci koji govore šta nas čeka

Glavni pokretač rasta tržišta litijuma poslednjih godina je upotreba tog metala u baterijama električnih vozila. Širom sveta se probudilo interesovanje za ovu novu važnu sirovinu, proizvodnja je naglo rasla. Do početka 2018. kontinuirano je rasla i cena litijuma. Sada je cena pala, više se nego prepolovila od vrhunca u martu 2018.

Zbog prekomerne proizvodnje i smanjenih cena, nekoliko firmi koje se bave eksploatacijom litijuma odložilo je planove za proširenje kapaciteta. A noviji rudarski pogoni u Australiji i Kanadi potpuno su prestali sa proizvodnjom.

Koliko god se firme koje niču kao pečurke posle kiše kao i poznate velike korporacije trude da poprave lošu sliku koja je povezana sa eksploatacijom i proizvodnjom litijuma - to im slabo ide. Jer nevladine organizacije budno prate dešavanja i dobro su povezane širom sveta. Informacije o štetama, havarijama, korupciji, skandalima, sudskim procesima - brzo se šire. Ljudi se bune protiv postojećih i budućih rudnika i postrojenja, vrše pritisak na politiku. 

Zašto je litijum prljava tehnologija

Pored toga što se kopanjem rude uništava krajolik, i što nastaju tipična zagađenja prašinom koja sadrži silicijum i bukom - najkritičniji deo procesa proizvodnje litijuma iz rude je prilikom koncentrovanja i ekstrakcije litijuma kada se dodaju kiseline i posle čega ostaju otpadne vode, otrovna šljaka. Oni se skladište u bazenima koji mogu da procure ili puknu - a otrov dospe u podzemne vode i reke.

Rio Tinto ostavlja za sobom MEGA JALOVIŠTE I UNIŠTENE VODOTOKOVE Jadra, Drine i Save

U postrojenjima za proizvodnju litijuma u Atakama pustinji, slana podzemna voda se pumpa na površinu i potom izliva u velike otvorene bazene - voda isparava i na dnu ostaje slani talog. To traje nekoliko meseci i u velikoj meri zavisi od vremena.

Kada se isparavanjem postigne dovoljno visoka koncentracija litijuma, sledi hemijski tretman. Pošto su područja na kojima se ovako proizvodi litijum uglavnom veoma suva, posledice mogu biti veoma ozbiljne - nestaje voda iz podzemnih rezervoara čime se tlo dodatno isušuje.

Većina svetske eksploatacije litijuma trenutno se vrši u pet rudnika u Australiji, zatim u Argentini i Čileu koje imaju po dva postrojenja za preradu vode iz podzemnih slanih jezera, kao i dva takva postrojenja i jednog rudnika u Kini.

SKINI APLIKACIJU