Cena u svetu se kreće od 60.000 do 100.000 evra po kilogramu dok je u Srbiji čak tri puta niža. Razlog ove razlike u cenama jeste nedostatak zakonske regulative koji omogućava organizovanu prodaju proizvoda.
- Mnogi pčelari znaju za vrednost pčelinjeg otrova i dosta ljudi ulazi u taj posao i ulaže, ali na kraju izgubi novac. Tržišnu cenu određuju ponuda i potražnja. U Srbiji još ne postoji laboratorija niti zakonska pravila kojom se reguliše ova oblast, a to rezultira manjom potražnjom i nižom cenom. Problem je što ova oblast nije zakonski regulisana i otrov se kupuje na crnom tržištu - kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović za Mondo.
Tek kad to zakoni dozvole proizvodnja na legalan način će biti omogućena.
- Ipak se radi o otrovu i tako mora i da se tretira. Potrebno je da se propišu uslovi za proizvodnju od prostorija i higijene do svih ostalih standarda. Mi smo taj zahtev podneli još 2008. godine, ali ništa se nije rešilo. Svako i dalje radi kako misli da treba, na svoju ruku. Ludi koji imaju pčele sami se bave proizvodnjom i to je uvek rizik, jer nemate propisane standarde, a kupci ga pazare na svoju odgovornost - kaže Rodoljub.
Prema evropskim pravilima, pčelinji otrov, baš kao i zmijski, više nisu resor ministarstva poljoprivrede.
- Ministarstvo zdravlja bi trebalo da reguliše način pravljenja, obrade, prodaje i disitribucije, ali to se još nije desilo. U svetu se koristi u farmaceutskoj industriji gde se od pčelinjeg otrova proizvode preparati za koštana oboljenja. Uveliko se rade istraživanja sa pčelinjim otrovom i ispituje se da li može da posluži kao lek za određene bolesti. Ako bi se registrovao u tu svrhu proizvodnja bi eksplodirala - kaže predsednik pčelarskih organizacija.
Podseća da to nije nimalo lak posao i da se pčelari radije okreću proizvodnji meda, matičnog mleča i propolisa kad već od otrova ne mogu da profitiraju.
- Sakuplja se tako što se na košnicu postavi ploča koja se uključi u elektro-aparat. Struja određene frekvencije pobuđuje pčele koje počinju ubadanje i lučenje otrova. Sa ploča se skidaju kristali apitoksina i čuvaju u staklenoj teglici na tamnom mestu - kaže Živadinović.
Za jedan gram otrova treba odraditi 15 pčelinjih zajednica jer jedan gram otrova izluči 100.000 pčela stražarica starosti od 18 do 21 dan.
Pčelinji otrov ili apitoksin je bezbojna gusta tečnost karakterističnog izrazito jakog mirisa, sličnog mirisu meda i ljuto-gorkog ukusa (kao paprika), kisele reakcije (pH 5,5-5,5), specifične težine 1,131. Proizvode ga pčele radilice u posebnim žlezdama koje se nalaze u žaočnom aparatu.
To je u stvari sekret žaočnog aparata pčele, koji joj služi za zaštitu od neprijatelja, napadača.
U toku viševekovne evolucije, organizam čoveka je uspeo da se adaptira prema tom otrovu i da ga pretvori u terapijski i profilaktični faktor koji je u stanju da mobiliše njegov odbrambeni aparat.
U poređenju sa drugim životinjskim otrovima pčelinji otrov je po svom delovanju blizak delovanju zmijskog otrova (kobre i zvečarke) s tom razlikom što je kod pčela prisutan u vrlo malim količinama. Prema tome, veći broj uboda pčela može da ugrozi život čoveka, pa i smrt da izazove.
Otrov jedne pčele iznosi svega 0,2 - 0,3 mg, što znači da 3000 do 5000 pčela mogu dati tek 1 g otrova. Pcelinji otrov u malim dozama je snazno imunolosko sredstvo, dakle deluje kao stimulator telesnog imuniteta.
(Glas javnosti)