Otkrivamo kako se zapravo proizvodi veštačko meso i da li će biti u Srbiji

U Singapuru se kultivisano meso može kupiti u prodavnici, a Holandija je prva država EU gde je organizovana degustacija kobasice proizvedene u laboratoriji. Izrael je postao prva zemlja koja je odobrila prodaju tako uzgojenog goveđeg mesa

To znači da je moguće kupiti odrezak od ćelija govečeta, a ne cele životinje. Kompanija za prehrambenu tehnologiju Aleph Farms Ltd, koja je dobila odobrenje, otkrila je sve o ovom revolucionarnom otkriću.

Dr Ivana Gađanski rekla je da je Srbija ipak daleko od proizvodnje veštačkog mesa i objasnila kako ono nastaje.

- Ako mogu da kažem da možda umirim ljude u Srbiji, nećemo mi to moći još uskoro da pravimo. Ne samo mi, nego evo, i Holandija koja je od EU zemalja daleko najnaprednija u tom polju, nemaju ni oni. Osim toga, EU nije to odobrila, to je znači samo u okviru Holandije su dozvoljena testiranje, odnosno degustacije - objasnila je gostujući u Jutru na Blic dr Ivana Gađanski sa Instituta Biosens.

Na pitanje zbog čega među ljudima postoji tolika averzija prema veštačkom mesu, doktorka smatra da je to iz razloga što je građanima Srbije meso važan deo ishrane.

- Institut BioSense i ja, smo dobili američki grant još pre nekoliko godina za istraživanja u vezi sa kultivisanim mesom, za razvoj senzora za praćenje rasta ćelija. I od tada do sada stalno dobijam komentare. Da. Ne znam tačno zašto ljudi tako jako reaguju. Verovatno zato što je meso, posebno u Srbiji, jako važan deo ishrane. Malo se zaboravlja, na primer, ako razmišljate pivo, koje isto mnogo ljudi jako voli da pije, nije prirodno. Ne postoji pivo u prirodi. Sličan je način donekle proizvodnje piva i proizvodnje mesa u laboratoriji - kaže doktorka.

Proces proizvodnje

Objašnjava i proces dobijanja veštačkog mesa.

- 2013. je napravljen prvi burger i on je koštao 300.000 evra. U Singapuru postoji prodaja, ali to isto vrlo, vrlo ograničene količine. Mišićno tkivo se proizvodi u laboratoriji, tako što počinje se od životinjske ćelije, to je matična ćelija mišića. To se uzima biopsijom, lokalna anestezija, životinja ne trpi. Uzme se komadić mišićnog tkiva, koji se onda u laboratoriji, od njega se dobiju pojedinačne ćelije, znači žive ćelije, koje se onda umnožavaju. Gaji se u tom mediumu tečnosti, supici, koja je jako, jako skupa. Znači, to je jedan od razloga zašto ne može na veliko se proizvoditi, jer su jako skupe te komponente za proizvodnju. Još jedan veliki razlog zašto je kultivisano meso tako sada atraktivno, u svetu najviše, zbog velikog broja ljudi koji prelaze u vegetarijance, vegane, da bi se izbeglo da životinje trpe - rekla je doktorka.

Kaže i da još uvek nije poznato koje supstance se dodaju prilikom proizvodnje, kako bi cena bila niža.

- Međutim, ovi Holanđani što su napravili tu kobasicu, uspeli su za četiri dana, da od tog početnog, od te početne mase ćelija, da dobiju veliku količinu ćelija. E sad, nije slučajno zašto su oni baš izabrali kobasice, zašto je burger bio prvi. To je sve kao mleveno meso. Znači, to je samo veliki broj tih mišićnih ćelija - rekla je doktorka Gađanski gostujući na Blic televiziji.

"Proizvodnja treba da bude pod strogom kontrolom"

- Proizvodnja tog veštačkog treba da bude pod strogom kontrolom državnih institucija, instituta, fakulteta, pred svega i medicinskih fakulteta. Drugo, treba da bude vrlo transparentna, upravo u recepturi, metodologiji stvaranja veštačkog mesa, mora biti testirana koliko je zdravstveno bezbedna za upotrebu jer mi imamo stav svetske zdravstvene organizacije da postoje 53 potencijalnih pretnjih vezanih za upotrebu tog veštačkog mesa. Četvrto, nikako ne bi trebala razvoj alternative da bude pretnja ovoj postojećoj konvencionalnoj i tradicionalnoj proizvodnji mesa - smatra prof. Denis Kučević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU