OTKAZI SE DELE U NEKOLIKO SEKTORA : Svetska ekonomija ulazi u novu recesiju
Autor: Glas javnosti
U poslednjih nekoliko meseci u javnosti su prisutne kontradiktorne izjave u vezi sa ekonomskom situacijom u Americi, gde s jedne strane, američki zvaničnici tvrde da nema razloga za brigu, a s druge su tvrdnje da je recesija skoro izvesna, a možda čak i depresija, ističe se u analizi MAT-a pod nazivom "Da li svetska ekonomija ulazi u novu recesiju".
Analiza je objavljena u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova i njeni autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić navode da bi se, ako se taj scenario ostvari, pod recesivnim udarom našao ceo svet.
Takođe i da se iza suprotstavljenih izjava kriju indikativni trendovi, a jedan od njih je smanjenje broja zaposlenih, koji je započet paralelno sa FED-ovim povećanjem kamatnih stopa u martu, a ubrzao se tokom godine, istovremeno sa predviđanjima da je na pomolu nova kriza.
Navode da je Amazon otpustio 100.000 ljudi u drugom kvartalu ove godine, da je Ford u julu otpustio 8.000 radnika, a isto rade i druge kompanije iz automobilske industrije, pa je Rivian proizvođač električnih terenskih vozila otpustio 840 ljudi, a Tesla 200 ljudi.
Velika otpuštanja se beleže i u sektoru finansija, pa je Coinbase otpustila 1.100 radnika, dok JPMorgan Chase&Co. najavljuje otkaze za nekoliko stotina zaposlenih.
Meta i Tviter su takođe najavili otkaze za stotine ljudi, Netfliks je otpustio 300 zaposlenih.
Većina njih kao razloge za otkaze navodi ekonomsku neizvesnost,
povećanje troškova i rast kamatnih stopa.
Odgovarajući na pitanje da li je recesija neizbežna, autori ističu da se uoči ekonomske recesije pojavljuju indikatori koji sa velikom verovatnoćom ukazuju na nju.
"Pored indikatora realne ekonomije, tržište obaveznica i berza u ekonomskim krugovima su najpouzdaniji "termometer“ stanja ekonomije. Najčešće spominjan pokazatelj koji nagoveštava krizu je opadajuća kriva prinosa, fenomen u kome se razlike između kamatnih stopa na dugi i srednji rok smanjuju skoro do nivoa izjednačenja ili čak postaju niže za dugoročne zajmove", navodi se u analizi.
Ističe se da je reč o devijaciji krive prinosa u opadajućem, umesto u rastućem pravcu a ona se tumači kao signal koji investitori šalju preko tržišta, da će ekonomija u budućnosti biti slaba i sa prisutnom deflacijom.
Da tržišta očekuju recesiju, uprkos povećanju kamatnih stopa od strane FED-a, pokazuju i cene berzanskih proizvoda koje su u opadanju, kao što su nafta, zlato, srebro, bakar, pšenica, soja, kukuruz.
Navodi se da posrću i druge najveće svetske ekonomije, pa Kina zbog zatvaranja ekonomije usporava rast, a Evropa se suočava sa do sada najvećom neizvešnošću od Drugog svetskog rata, energetskim problemima i ratnim sukobom na svojoj teritoriji.
Likvidnost je preplavila celu ekonomiju i podstakla ličnu potrošnju, koja je dovela do još jednog talasa pregrevanja ekonomije.
SKINI APLIKACIJU
