Rast cena nepokretnosti je brži nego u ostatku država u susedstvu, a nije ograničen samo na Beograd, zbog čega eksperti za pranje novca sugerišu da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca, navodi se u ovoj publikaciji koja je ovih dana predstavljena javnosti pod nazivom ,,Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu".
U izveštaju, koji je prenela i ,,Nova ekonomija", navodi se da je ,,Industrija nekretnina u Srbiji zabeležila neobično visok rast između 2018. i 2020. godine, iako su mnoge novoizgrađene zgrade i dalje prazne. Slično Albaniji, građevinarstvo je nastavilo da (se razvija) tokom pandemije COVID-19, uprkos smanjenju ostalih privrednih aktivnosti.
Prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC) procenjuje da pranje novca čini približno 2,7 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), ili 1,6 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara, a Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da je taj privredni kriminal odgovoran za 2 do 5 odsto globalnog BDP-a.
Ako se te globalne procene primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere između 1,8 i 4,6 milijardi evra. U izveštaju se dodaje da iako ponekada, pojedinačno, sume novca zarađenog kriminalom, koje se ubacuju u privredu mogu biti i relativno male, ipak mogu značajno uticati na lokalne ekonomije.
Kriminalne aktivnosti tako mogu povećati socijalno-ekonomske razlike, a pranje novca može da poveća cene nekretnina i oteža rešavanje stambenog pitanja za mnoge građane.
"(Kriminalci) smanjuju pravičnost na tržištu i utiču na pristup različitim vrstama usluga i, ako ostanu nekažnjeni, stvaraju podsticaje za ostale da slede njihov primer. Prljavi novac koji se pravi i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije koji slabi vladavinu prava i koči sposobnost institucija da se nose sa tim problemom", navodi se u publikaciji.
Širom regiona, nelegalno stečena sredstva se u takvim preduzećima mešaju sa stvarnom zaradom iz poslovanja, koja se zatim uključuju u bankarski sistem.
Turizam se, u izveštaju, takođe, navodi kao ključni sektor za pranje novca, ali opet kroz ulaganja u barove, restorane, diskoteke i hotele.
(Glas Javnosti)