Opet vraćamo milione: Kako smo opet došli u ovu situaciju

Ekonomista i član Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić kaže da se nalazimo između 34 i 35 milijardi evra javnog duga i da smo samo u pet meseci kroz kredite i izdavanje evroobveznica ugovorili zaduživanje od preko pet milijardi evra. Vladimir Vučković iz Mokrogorske poslovne škole dodaje da nismo prezaduženi i da trendovi nisu toliko loši. "Javni dug na 56-57 odsto BDP jeste visok, na gornjoj sm

Nikezić podseća da se zadužujemo kamatama od preko sedam odsto i da je opterećenje države da vraća kredite i isplaćuje kamatu koja je sve veća.

„Nama ove godine treba da se zadužimo 5,5 milijardi evra samo da vratimo kredite koji su dospeli“, kaže on.

Vučković dodaje da imamo i investicija, ali da je dobar deo međunarodnih aktivnosti zaduživanje, koje se akumuliralo u ovom periodu.

„Ne treba tokom godine da nas iznenađuje što se zadužujemo, jer je sve upisano u budžetu. To je i deficit i novo zaduživanje za vraćanje glavnice. Treba voditi računa da se deficit ograniči, novo zaduživanje uslovljeno je starim dugovima. Ponavlja se to veliko zaduživanje, verovatno će u preostalom delu godine biti sporije“, smatra Vučković.

Predviđeno je da se do kraja godine javni dug smanji na 56 odsto, navodi Nikezić i dodaje da se očekuje se da će rasti do 60, da bise posle smanjio na 56.

„Plan je da BDP poraste dva, 2,5 odsto, videćemo da li će se ostvariti, taj iznos se obračunava u odnosu na očekivani BDP. U visini javnog duga dolazi do nekorektnih informacija. Vrh države poredi naš dug s Nemačkom, kažu Nemačka je više zadužena, imaju 69 odsto učešće u BDP. Ali oni se zadužuju po kamatnoj stopi 2,3, Nemačka ima evro, ako dođe u problem uvek može da štampa evre i vrati dug. Opterećenje od 69 sa 2,3 je mnogo povoljinije od 56-57 sa kamatnom stopom od sedam. Nije problem zaduživati se, pogotovo za infrastrukturne projekte, ali mi sve što radimo i gradimo se zadužujemo. Za pravljenje gasovoda iz mađarskih kredita, za autoputeve iz kineskih, za autoput ka Sarajevu turski kredit, za rupu u budžetu kredit UAE, za pomoć građanima izdajemo obveznice“, kaže Nikezić.

Kad ekonomska politika postane politika zaduživanja pravite problem budućim gneracijama, ako ta sredstva ulažete u projekte za koje nije urađena studija izvodljivost“, napominje Nikezić.

„Ako realizujemo ono što smo dogovorili s Kinezima mi ćemo im dugovati 15 milijardi evra. Kad počne godina, mi prvo Kinezima 450 miliona za kamatu, milijarda za otplatu i postoji opasnost da uđemo u dužničko ropstvo“, rekao je.

Vučković, međutim kaže da nismo prezaduženi i da trendovi nisu toliko loši.

„Javni dug na tih 56, 57 odsto BDP jeste visok i na gornjoj smo granici i o tome treba voditi računa. Pre svega kroz deficit i isplatu zarada i penzija, to treba da bude kontrolisano i ne bude preveliko. Ako se to radi ostaćemo u narandžastoj zoni, što znači da možemo da izbegnemo prezaduženost krize i javnog duga. Često reagujemo kada se zadužujemo, 2014. je bila opasna godina i moralo je da se reaguje. Sedam odsto po kojima se zadužujemo, aktuelni kreatori politike su se pozivali na sedam odsto kao na katastrofalnu kamatnu stopu, sada se došlo na isto. Imate dve komponente, tu je stanje ta kamatnom tržištu, ako su stope više i za vas je to, a imate i individualnu komponentu kako vas kreditori vide, koliko traže od vas, koliko vam rizika pripisuju“, pojasnio je Vučković.

„U vezi sa tih sedam odsto i kamatne stope, tome dosta kumuje i politička neizvesnost u državi, nije sve do ekonomije, kako vas vide i koliko vam naplaćuju zavisi i od politike, stiče se utisak da ta naša neopredeljenost znači veći rizik Srbije i da nam to zaračunavaju“, dodao je.

Nikezić podseća da smo zaduženiji nego ranije i da je vlast nasledila dug od 15,3 milijardi koji je danas između 34 i 35 i država je zaduženija i u apsolutnom iznosu ali i u relativnom smislu.

„Kako smo krenuli, dugove će plaćati i deca naše dece“, smatra Nikezić.

„To je situacija u svetu, nije specicičnost Srbije, ako privreda kreira toliku dodatnu vrednost da se dugovi plaćaju onda je neizbežno i nije toliko strašno“, kaže Vučković.

„Tada je bio oko 45 odsto udeo BDP, danas je 56, 57, jako je važno da se te stvari korektno interpretiraju. Konstantno nas obmanjuju nepostojećim ekonomskim rezultatima, stižemo Hrvatsku po BDP, imamo rekordno povećanje plata i penzija, punu kasu, našli smo rezerve zlata. Nažalost situacija je mnogo gora. Srbija je među četiri najsiromašnije u Evropi, Hrvatska ima duplo veći BDP. Zlato vade Kinezi i država ga otkupljuje. Srbija je postala jedan od najvećih izvora nelikvidnosti. Država ima docnje prema dobavljačima 835 miliona, EPS preko 300, Telekom 200, država je postala izvor nelikvidnosti kada postoji opasnost da dođe recesija. Privreda koja treba da nosi vraćanje nije u sjajnoj poziciji“, rekao je Nikezić.

Vučković je istakao da ga više interesuje domaća privreda i da je sreća videti dobre privrednike u Srbiji.

„Ima ih sve više, dobijali smo zdravo tkivo i treba o tome da vodimo račluna. Često se kaže, s pravom, da su privrednici uspeli uprkos državi, a ne zahvaljujući, jer ambijent nije najsjajniji, gde krupni strani investitori imaju povlašćeniji položaj, dalja izgradnja našeg ambijenta i na taj način pomoći privredi. Ljudi samo traže da normalno rade i razvijaju svoje biznise“, kaže.

„Najveći problem su domaći investitori. Imamo preko 200 miliona evra za podršku stranim, u najvećem broju slučajeva oni donose manuelne poslove i isplaćuju plate blizu minimalnim. Hvalimo se stranim investicijama, a imamo mali rast industrijske proizvodnje, znači da nema željenog efekta. Moramo da ulažemo u domaću privredu, nauku, obrazovanje, da nam postane najvažniji infrastrukturni projekat u zemlji. Da ulaganje u kulturu nije trošak nego ulaganje u budućnost“, dodao je Nikezić.

Kako je napomenuo Vučković, jedan od preduslova ravnomernijeg ravoja u Srbiji su ojačne investicije u infratsrukturu.

„Da vpdimo račnuna u šta ćemo dalje ulagati. Država i dalje ima velike potrebe za infrastrukturom, naročito komunalnom, imate delove Srbije gde je katastrofalno stanje, dobro je što je priča ušla u javnost, ali se na tome nedovoljno radi. Vlast da bi na pravi način odgovorila, potreba države je da počne s objavljivanjem studija isplatljivosti, da bismo mogli to da podržimo i raspravljamo“, kaže Vučković.-izvor N1.rs

SKINI APLIKACIJU