Potrošnja je tokom 2019. godine činila 52,6 odsto bruto društvenog proizvoda Evropske unije, ali se mnogo toga do danas promenilo. Jedan od pet potrošača imao je makar jedan razlog za žalbu na kupovinu u prethodnoj godini, dok je sve više onih koji robu uglavnom kupuju preko interneta. I dok je jedan od šest kupaca tokom 2019. kupovao onlajn, danas je ovaj vid trgovine dominantan, ali propisi se nisu menjali, zbog čega se tema zaštite potrošača ponovo nalazi na stolu u Briselu. Pandemija je, navodi se, pokazala koliko su važne zaštita potrošača i bliska saradnja nadležnih u EU.
Na nedavno održanoj plenarnoj sednici članovi Evropskog odbora regija usvojili su mišljenje o novoj agendi potrošača, u kojem se ističe važnost zaštite njihovih prava. Zaštita potrošača, kako su rekli, mora uzeti u obzir nove okolnosti izazvane pandemijom, promene u životnoj sredini, digitalnu transformaciju, globalizaciju i nastajuće posebne potrebe ugroženih potrošača. Lokalni i regionalni predstavnici naglasili su da je potrebna pomoć malim i srednjim preduzećima u njihovoj digitalnoj i zelenoj tranziciji bez povećanja administrativnih opterećenja.
Aleksija Bertran, zastupnica u Briselskom regionu i izvestilac nacrta mišljenja o novoj agendi potrošača, izjavila je da je zaštita potrošača jedna od najvažnijih evropskih politika.
– Direktno se tiče Evropljana koji su se u prethodnom periodu suočili s mnogim problemima. To nas obavezuje da preispitamo oblast zaštite potrošača jer ponovo moramo da potvrdimo kako sistem funkcioniše i kako se propisi sprovode na svim nivoima – izjavila je Bertranova.
Evropski odbor regiona je u zajedničkom saopštenju naveo da postoje oblasti u kojima su potrošači tokom pandemije bili oštećeni i da se to mora ispraviti u budućnosti. Na primer, nedavno je došlo do promena prava putnika u železničkom saobraćaju, ali bi to, kažu, trebalo primeniti i na druge oblasti, poput kulture i drugih događaja.
– Održiva potrošnja ključna je za postizanje naših ciljeva. Potrošači iz EU igraju važnu ulogu u zelenoj tranziciji, pa su se članovi ovog odbora složili da je važno i pružanje transparentnih i jasnih informacija o održivosti i društvenom i ekološkom uticaju. Novine su brojne, a tiču se, između ostalog, podrške poslovnim modelima koji potrošačima omogućavaju kupovinu usluga, umesto robe, podrške lokalnim i regionalnim projektima za razvoj finansijske pismenosti potrošača, uključujući nove digitalne tehnologije – navedeno je u saopštenju.
U nekim zemljama, poput Srbije, onlajn trgovina vrtoglavo raste budući da do sada nije bila toliko zastupljena i da i naši građani ubrzano menjaju navike. Samo u 2019. godini na ovaj način je ostvaren promet od 328 miliona evra, dok je 2016. iznosio 221 milion evra. Istraživanja pokazuju da u poslednje četiri godine onlajn trgovina u Srbiji raste po stopi do oko 14 odsto godišnje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći broj potrošača na internetu u našoj zemlji kupovao je odeću (52 odsto), sportsku opremu (26 odsto), petina kućne uređaje, nešto manje kompjutere, tablete, ali i nameštaj i igračke. Više od osam odsto kupaca na internetu naručivalo je hranu iz restorana. Na odluku potrošača da odaberu elektronsku umesto obične trgovine uticala je činjenica da su ljudi tokom pandemije provodili više vremena kod kuće i za računarom. Krajem godine su objavljena istraživanja koja pokazuju i da 36 odsto potrošača ne planira da se vrati u tradicionalne prodavnice.
(Glas javnosti/Politika)