ODUSTALI OD ČETVORODNEVNE RADNE NEDELJE: Zaposleni bili pod PRITISKOM, a evo zašto bi firme BANKROTIRALE!
Autor: Glas javnosti
Uvođenje četvorodnevnog radnog vremena već je dugo jedna od bitnih tema u svetu. Međutim, skoro sve zemlje koje su isprobale ovakav režim rada, susrele su se sa brojnim problemima. Manjak vremena je najveća teškoća kod ovakvog plana rada, zato što zaposleni imaju da završe istu količinu posla u kraćem vremenskom roku.
Razlozi za odlaganje uvođenja radnog vremena od četiri dana uopšte nisu naivni.
Posao neće biti prepolovljen i to često nije nešto o čemu vi odlučujete. Jedino ako ste samozaposleni, pa birate kog klijenta ćete odbiti, a koga ne.
Mada, čak i tada, desiće vam se da vam jedan klijent bude zahtevniji od troje drugih, zajedno. Nikada ne možete znati i uglavnom se na svakom radnom mestu desi da , zbog količine posla, ponekad morate da radite prekovremeno.
NE PROPUSTITE
Istraživačko-konsultantska firma "Alter Ejdžents" pokušala je prošlog leta da uvede četvorodnevnu radnu nedelju, kako bi olakšali posao radnicima usled stresa zbog korone, ali je ta ideja zaživela veoma kratko, pre svega zbog problema sa organizacijom posla.
Direktorka firme Rebeka Bruks napravila je raspored tako da se zaposleni rotiraju sa radnim danima i smenama, kako bi uvek neko bio dostupan klijentima. Međutim, odbacili su ovu ideju posle svega 10 nedelja.
Dodatni slobodni dan značio je da kolege kasnije gube više vremena za upućivanje kolega u ono što su propustili kada nisu radili. Takav izazov svakako je otežavao sastanke.
NE PROPUSTITE
S druge strane, oni zaposleni koji su se dobrovoljno prijavili da budu deo sastanaka i onim danima kada inače ne rade - osećali su više stresa. Celokupna situacija je nepovoljno uticala na čitav tim.
"Alter Ejdžents" je onda došao na novu ideju da, mimo uobičajenih benefita, omogući zaposlenima jedan ekstra dan mesečno. Ispostavila se da je takva politika poslovanja zaista dovela do redukcije stresa. S jedne strane, zaposleni su bili "u poslu", dok su s druge strane osećali više slobode i mogli bolje da organizuju svoj raspored
U Nemačkoj su još oko 1994. godine pokušali da primene ideju o skraćenom radnom vremenu. Prema studiji ekonomistkinje Dženifer Hant, ovi napori ni tada nisu bili uspešni i mogli su da naštete poslovanju firmi.
NE PROPUSTITE
Studija iz 2009, koju je vodio ekonomista Metju Čemin, sugeriše da je politika od 35 sati rada u Francuskoj, koja je započela 2000, učinila malo za povećanje zaposlenosti.
Retka zemlja koja je pokazala pozitivne rezultate u ovom domenu jeste Island, gde postoje novi dokazi da je za neke učesnike smanjeni raspored - efikasan. Grupa od više od 2.500 zaposlenih na Islandu, koja je zabeležila manje sati rada, ali bez smanjenja plata, pokazala je poboljšanje u vidu blagostanja i produktivnosti.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
6 sati
